Komšijske priče

Hleba i masti, kao u neka davna vremena. Može, ma znaš da kod mene sve može. Sećaš se hleb nam padne u prašinu mi ga dunemo malo i nastavimo da jedemo. Jao sećam se, i ništa nam nije bilo. Ja sam više volela hleba, masti i šećera a ti hleba, masti i paprike. Po ceo dan smo se igrale i nikada nam nije bilo dosadno, volele smo crtane romane Zagor, Teks Viler, Komadant Mark, hodale bose po prašini, igrale se sa krpenjačom. Lepo je to vreme bilo, ništa nam ni sad ne fali. Ništa bogami! Nisam ti napisala recept, mrzi me da pišem, ako ti se bude jeo ovaj hleb, improvizuj. Kakva improvizacija, ti napraviš, ja skuvam kaficu, pijuckamo , grickamo i pričamo, haha, hoćeš da kažeš pretresamo komšiluk, ma kakvi, mi to ne radimooooo. Delimo recepte. Nastavak sledi.....