недеља, 22. мај 2022.

 Majko, Aćim bdi nada mnom i noć i dan

On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je ista  kada i kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj  sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.

Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?

Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje su menjale boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu. 

Ja ne znam više šta je san, a šta java. Devojka u belom,  sa licem anđela, 

Aćim mi dgovori srcu ne možeš narediti ili voliš ili ne. Aćime, upitah ga ja, nas dvojica ličimo kao jaje jajetu da li ću ja doživeti tvoju sudbinu. On podiže glavu, uhvati me za ruku i reče.Ja sam došao da ti pomognem, borio sam se svim silama, da tu noć ne budeš na mestu gde si bio. Ni ti ni drugi momak. Bdio sam nad tobo m više od trideset godina. Zašto nisi poslušao majku, kada ti je rekla da ne ideš?

Čovek u crnom




 
 Majko, moja mila majkooooo

Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on.

Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim. 

Kakve veze  mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.

Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...

Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....

Mama, ko je čovek u crnom?

Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta.  Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.

Mama Aćim nije  bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se  nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije

 ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga,

da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri  pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene  dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim.  Ti i  moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije  otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv.  Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu

Hleb



Potrebno je:


  • pola kockice kvasca, 
  • 1 kašičica soli,
  • 1 kašičica šećera,
  • 500g brašna,
  • 100g sira i 
  • mlaka voda

Za posipanje: crni susam po ukusu količina

Priprema:



Kvasac razmutiti sa malo mlake vode, šećerom i malo brašna pa ostaviti da nadođe. U vanglu nasuti brašno, meki sir,  nadošli kvasac i so. Vode dodati toliko da dobijete srednje gusto testo,mesiti dok ne počne da se odvaja i ne lepi za prste,ako treba dodajte jos  brašna. Ostaviti testo da naraste. Premesite i stavite u tepsiju da još malo odmara . Ja sam hleb posula crnim susamom. Hleb u zagrejanoj rerni pecite na 200 stepeni. Pečen hleb poprskati vodom uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.











субота, 21. мај 2022.

Crna klupčad



Crna klupčad, klupčad sa crnim susamom


Potrebno je za testo:

150g putera ili margarina,
500ml mleka,
50g svežeg ili 7g suvog kvasca,
1 kašičica šećera
1 kašičica soli
700-800g brašna.


Za posipanje po korama:

300g rendanog sira,


Za premazivanje:

2 jaja i 2 kašičice crnog susama.



Priprema:

Puter ili margarin otopiti na tihoj vatri. U posebnoj šerpi zagrejati mleko pa pomešati sa rastopljenim margarinom. Kvasac razmutiti sa malo vode i šećera pa pustiti nekoliko minuta da zapeni. Kada se margarin i mleko ohlade dovoljno da možete rukama da mesite testo dodati im kvasac, so, šećer i brašno po potrebi dok neumesite meko i elastično testo. Pokriti i ostaviti da se udvostruči. Testo podelite na tri dela, ( Svaki deo testa razvući u pravougaonik pa pospite rendanim sirom. Seći na trake širine 1 cm ili uže trake su elastične, motajte ih kao klupče. Dva jajeta umutite viljuškok i dodajte crni susam, premažite klupčad. Rernu zagrejte, tepsiju obložite pek papirom i poređajte klupčad. Pecite dok lepo ne porumene.




Moja priča

Ja ne bih želela da Vam pišem kako su Crna klupčad savršeno pecivo, probajte, napravite i tako dalje.
Ne bih Vam preporučila ni neku knjigu za čitanje, ne morate da pročitate ni moju priču ako ne želite, izađite iz kuće, za nekoga je danas lep sunčan dan, popijte kafu sa prijateljima. Ali sa pravim prijateljima to je moja preporuka.
Pa da počnem, priča je moja fikcija.....

Proces

Mi ne istražujemo krivicu, nas krivica privlači.

Nisam kriv


Klupko kada počne da se kotrlja teško ga je zaustaviti, a istina je u masnome džaku.


Majko, draga moja majko, nisam kriv


Oni koji mene krive za sve ni sami ne znaju pravu istinu. Majko, onaj ko je presekao kabal ni ne zna da ga je presekao.
Kao malom si mi pričala priče o magijskoj moći zove, gde se bore dve strane, crna i bela, siva ne postoji. Strane dobra i zla. Kojoj strani bi se priklonio tvoj sin? U dvorištu imamo ogromnog belog psa, imamo i drvo zove. Nemoj me prekidati, samo slušaj. Prođi kroz vremenski portal, vratićeš se godinu dana unazad, možeš samo posmatrati, odmah da ti kažem da ništa nećeš moći učiniti, niti promeniti. Stani ispod drveta zove, vremenski portal će se otvoriti, ti ćeš biti samo posmatrač. Poznavajući tebe majko, znam da ćeš pokušati nešto da učiniš, ali veruj svome sinu ništa nečeš moći.
Kazaljke sata kao lude, vraćaju vreme unazad. Usamljena kuća kraj pruge, čuje se muzika, žagor ljudi i pucnjava. Slavi se. Mrkli mrak je skoro će ponoć. Jedan momak i moj sin stoje na pruzi, čuje se lavež pasa, valjda se boje pucnjave. Šta moj sin radi na pruzi?Odjednom nešto fijuknu kroz vazduh iz dvorišta i preseče kabel od struje na pruzi na dva dela. Srce mi za trenutak stade, htedoh da potrčim ali ne mogu, vičem iz sveg glase, bežite, bešite. Ali oni me nečuju. Bljesak jedan pa drugi, puče žica na dva dela, duži kraj pade na visokog momka a kraći na moga sina. Ja drhtim, plačem. Sa strane stoji čovek u crnom sa crnim psom i sve posmatra,ja mu vičem pomozi im čoveče, ali on me ne čuje. Visoki momak leži na pruzi a moj sin pored pruge. Pridiže se moj sin ali pade nazad, gleda u nebo. Čuje se vriska, ljudi trće, čovek sa psom se priključuje masi i nešto im govori, ja ništa ne čujem, ali kako čujem zvuk sirene. Jedan momak drži mastan džak, šta je u džaku? Prilazi mu drugi momak i nešto mu govori. On odlazi sa džakom. Čovek u crnom nestaje u dvorištu.  Momak  crnomanjast sakuplja nešto, rastrčao se na sve strane, šta kupi?Sve vidim, ali ne mogu da se pomerim noge mi kao cementirane. Skoro će ponoč, čujem sinov glas" majko moraš se vratiti pre ponoći".Ne mogu, ne mogu te ostaviti samoga, moraš, moraš idi, videla si šta si treb.ala da vidiš. Ništa ne razumem, majko u šoku si, razumećeš. Idi majko molim te, moli te tvoj sin , idi.......Neću ne mogu te ostaviti samog.....








 



 


 


 


недеља, 15. мај 2022.

Vratiću se majko





Zašto ne dadoh Aćimu deo Taina, da ga čuva od svakoga zla.
Ma da sam i pokušala on bi se nasmejao i rekao, mama da li si ti normalna?
Hleb je počeo da krcka i da ispušta zvuke, zavijanje vetra, zavijanje vuka, šta je ovo.....
Tain je jako lepo izgledao, ali ta krckava kora tako lepog zlaćanog izgleda kao iz utrobe da je nešto poručivala.
Ulazi moj sin Aćim , a u mama baš ti je dobar ovaj hleb, kao da je sa fronta. Ma ćuti, govorim mu ja, vidi kako lepo izgleda.
Ha,ha, sa njim možeš da ubiješ čoveka....
Ako ti se ne dopada nemoj da ga jedeš, i ni slučajno da ga nisi načeo dok je vruć?
Dobro, pritisnu ga prstom, a uh ko kamen. ha,ha.....Otkud to da si ga ukrasila šebojem kad najviše voliš bosiljak? Znaš, znam mama bosiljak je jako volela tvoja baba Sava, koju si ti neizmerno volela, znaš koliko sam puta čuo tu priču. Znam, ali treba da znaš ko su ti preci. Znam, brate skoro do petog kolena.Oćeš da ti izdeklamujem.Daću j a tebi deklamovanje, jao nemoj tako da me stiskaš polomićeš mi sve koščice. Žilava si ti mama, ma izlazi napolje, našao si mamu da zafrkavaš, ma žnaš ti koliko tebe tvoj Aćim voli. Znam,znam, geni bosanski i hercegovački. Stara moja preovladali malo više hercegovački.... Samo da ti kažem, ajde reci.
Nemoj slučajno da si Musi davala ovaj hleb, zaboleće ga stomak .....
I da večeras idem na jedno veselje, samo da znaš, ne znam kada ću se vratiti.
Gde sad ideš, da li moraš...Da li moram,znaš ne mogu da odbijem.
Znaš danas me pita Marko, otkud da si mi dala ime Aćim, to je neobično ime.
Jeste, ali ja volim ta stara imena, posebno ime Aćim. Pradeda mi se zvao Ivan čudi me da mi nisi dala to ime. Lepo je ime Ivan, ali ja volim ime Aćim, dedin brat se zvao Aćim. Pa dobro, još sam dobro sa imenom i prošao. Zamisli da sam bio žensko pa dasi mi dala neko starinsko ime slično tvome, Sara je imala sreće,zamisli Milojka.
Pa zar je ime toliko bitno.Ma bolje da kažem da nije, ko će sa tobom izaći na kraj.
Dobro, ali zar baš moraš ići na to veselje, pa vi i niste neki drugovi?
Jao ista si ko Ivan i on mi govori šta ćeš tamo, nisu oni tvoje društvo.... Ivan je dobar momak, kako on nije pozvan, pa kako da ga zove oni se ne druže....
Pa ne družiš se ni ti nešto posebno sa tim momkom, što je dobio dete.
Ko još ide?
Moja dva druga, moja dva brata. Ti znaš koliko smo mi dobri, znam Aćo, znam koliko ih ti voliš,
Vole i njih dvojica tebe, ali rođena braća su braća....
Ja sam njima kao brat , tako kažu braća Brankovići....
Onad su Vuk i Vujica Branković i moji sinovi..... Pa Sara može da bude srećna ima tri brata, tri zaštitnika, tri momčine ko od stene odvaljene, blago njoj.
Ajde idi spremaj se
Da ponesem onu lozu staru dvadeset godina? Ponesi čedo majkino rodio se sin, a i da je devojčica isto je, dete je dete. Ma da vI Hercegovci i Crnogorci volite prvo da bude muško, a sledeće šta bude. Neka je svojoj porodici živ i zdrav.
Lepo se provedi, možada se zagledaš i u neku devojku....
Mama u kome veku ti živiš?
Čini mi se u devetnestom. Ma kakav devetnaesti, ti si kao putnik kroz vreme mama. Aćime, ma šta se sada buniš, voliš misterije, teorije zavere. A ja kada pričam o tome ti dobro naćuliš uši. Jeste mama pa ja sam duša tvoje duše.
Ajde, ćao mama, idem da se spremim, Vuk dolazi po mene za par minuta, pa odesmo. Dobro.....
Gluvo doba noći, Vidače, Aćim još nije došao kući?
Lezi bona, momak ko momak, doći će.
Vidače, šta je sad, Musa zavija, to jezivo zvuči. Milojka šta ti je spavaj to vetar fijuče, doći će, mora ujutru rano na posao, konji ne mogu čekati podne da se nahrane i napoje.
Vidače idem ja da komšinice Radojke i njen sin je bio na veselju da vidim da li se vratio.
Nemoj uznemiravati ženu, momci se malo zapili, ostali svi kod domaćina da spavaju. Dobro kad ti tako kažeš.
Saro, čedo mamino ustani, vreme je da kreneš u školiu.
Odmah majko, a gde je Aćo, nešto se dugo zadržao mora da ašikuje sa nekom...
Ko će ga znati, rekao je da se neće dugo zadržati, još ga nema, Musa je jako nervozan, reži, zavija, pa mama Musa je njegov pas znaš koliko se oni vole.
Mama ne brini otišao je sa svojim najboljim drugovima. Ma idem ja kod Radojke da vidim da li je njen Bogdan došao i on je otišao sinoć, ne sa njima, otišao je sam ali je otišao na veselje oni su rođaci. O Radojkaaaa. Kojim dobrom Milojka tako rano, ajde da popijemo kavu. Nisam zato došla da li je tvoj Bogdan kod kuće? Moj Aćim se još nije vratio, bogami nije ni moj Bogdan. Gde li su se zadržali. Idem ja do brata da vidim, mogu li i ja sa tobom. Možeš bona, kako ne bi mogla. Ja neću da ulazim u kuću, sramota je rodilo se dete a ništa nisam ponela. Ti si ipak rod. Dobro bona.
O brate,
Šta je ovo kao da ovde nema žive duše, a noćas su slavili, pucalo se do nas se čulo.
Evo izlazi Vidoje...
Vidoje Boga ti gde su moj Bogdan i Milojkin Aćim, još se nisu vratili kući.
Radojka, sinoć se malo pucalo, malo se popilo momci ko momci malo pucali, zrno slučajno pogodilo Bogdana i Aćima ali ne brinite sve će biti u redu.
Kuku meni jadnoj zakukaše žene u glas. pa što ne javi, kada se to desilo?
Nešto malo pre ponoći, prebacili su ih u bolnicu, ništa strašno biće momci dobro. Ne brinite.
Kako da ne brinem jadna li nam majka koja nas je rodila zakuka Radojka. Milojka se sruči na zemlju ko pokošena. Vidoje povika Borka, brzo vodu, pade Milojka ko pokošena.
Evo voda, Milojka se polako pridiže.
Da li će Bogdan i Aćim biti dobro. Što nam nejavi da odmah idemo u bolnicu.Biće dobro jaki su oni momci.
Kako nam ne javiše braća Branković ništa. Ne znam. Ajde pohitajte Vas dve kući pa u bolnicu.
Radojka tu nešto nije u redu ništa nam nisu javili a deca su nam u bolnici. Ajde što nisu nama ali kako tebi nisu javili pa ti si mu rođena sestra. Evo ga ide i moj Vidak, Vidače plačnim glasom mu pritrča Milojka naš Aćim je sinoć na veselju ranjen pucalo se, kaže Vidoje ništa strašno, sa njim je u bolnici i Bogdan i on je ranjen.
O Bože pomozi, ajmo brzo u bolnicu.
Kako nam niko ne javi, plačnim glasom reče Vidak, ni braća Branković. Gde su braća Branković, oni sigurno znaju šta se desilo, gde je tvoj bratić, pa tako nešto da se desi a da nas niko ne obavesti. Moj Aćim nije poneo oružje od kuće, otišao je sa Vukom Brankovićem, a tvoj Bogdan je otišao sam. On ne voli oružje ni da vidi. Aćim je poneo litru rakije i čisto srce bio je tako srećan što ide. Kuku meni jadnoj, samo da deca prežive, da se oni oporave. Doktore zavapi Milojka, kako je moj sin. U teškom je stanju, odgovori doktor, pratimo ga, u goroj situaciji je Bogdan.
Pa kako, nama su rekli da su malo povređeni, ništa strašno. To nije tačno ja Vam kao lekar moram reći istinu.
Mila majko moja, da li će naša deca preživeti. Od toliko gostiju da nama niko ništa ne javi, ni domaćin, ni Brankovići, pa ljudi moji da li neko zna šta se te noći desilo, nije moguće od toliko gostiju da niko ništa nije video. Evo ide Vujica. Vujice sine šta se desilo? Vujica sagnu glavu i ne reče ništa,Milojka reče mi Vidak, pusti Vujicu, vidiš da je potrešen, smiri se malo, biće sve u redu. Šta će biti u redu Vidače, naš sin je u jako teškom stanju , Bogdan u još gorem, ne mogu da se smirim, nije bio mrkli mrak, da se ne vidi prst pred okom, ako je slavlje bilo napolju valjda je postojalo neko osvetljenje i fenjer da je goreo nešto bi se ipak videlo. Mesec je zašao za oblake, kako njih dvojica da nastradaju. Bože samo da deca budu dobro, Danas je Vasilije Ostroški, Sveti Vasilije pomozi Bogdanu i mome sinu. Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje.....
Mama, mama,
Molim Saro, mama ti vrištiš, smiri se hajdemo kući doćićemo ponovo sutra.
Noć pada, Milojka molim Vidače, moraš malo leći da se odmoriš. Vidače, gde smo mi danas bili ja se uopšte ne sećam današnjega dana, znam da sam negde išla ali ne znam gde. Gde je Aćim, gde je Sara?
Gde smo mi danas išli, molim te nemoj vikati na mene ne mogu to da podnesem, ne sećam se današnjega dana.
Milojka Bogdan i Aćim su nastradali neko je pucao na veselju.Kako su nastradali, molim te ispričaj mi sve polako.
Milojka moja sve ću ti ispričati,ti lezi a ja ću pričati.
Ti znaš koliko ja volim, Aćima, Saru, tebe. Znam Vidače, pa trideset šest godina smo zajedno.
Ti si ljubav mog života, Milojka ti znaš koliko ja tebe volim.
Znam Vidače.
Spavaj molim te, sve će biti dobro, sutra je novi dan, videćeš momci će biti dobro.
Naš Aćim je momčina, plemenit, čistog srca, Bogdan je momak ipo, dobar taj mrava nije zgazio, daće dobri Bog i Vasilije Ostroški da momci prežive.
E moj dobri Vidače, valjda će biti tako.Spavaj molim te, sutra ćemo ponovo u bolnicu.
Hoćemo ali samo da momci budu dobro.
Biće, sutra je novi dani.
Bojim se Vidače, Musa ponovo zavija, nije to vetar, čujem ga zavija kao vuk.
Šušti mi u ušima, molim se u sebi Vasilije Ostroški danas je 12.05. pomozi deci.
Polako sviće novi dan, ustani Milojka idemo u bolnicu.
Odmah ću, kakvo je vreme napolju malo je prohladno duva neki vertar.
Vidače da li si nahranio pse, ne brini bio je Ivan on će hraniti pse dok Aćim ne bude bolje, tako je rekao. psi su njegova briga.
Dobro, idemo onda.
Milojka, pričala si noćas u snu.Ne mogu da verujem, pa ja nikada to nisam radila.
Jesi ovoga mi krsta. Šta sam pričala:,,Kad god te vidim suze same krenu, volim tebe a grlio sam drugu ženu“
Vidače to su stihovi pesme koju je Aćim napisao pre neki dan, znaš da on voli da piše pesme.Ma znam u momentu smisli pesmu. Ima dara za pisanje.Ima, pa kao malom ja sam mu umesto bajki čitala epske pesme. Znam najviše je voleo pesmu o Predragu i Nenadu.Da rani majka dva nejaka sina u u zlo doba u gladne godine.
Pitam ga ja hoćeš da ti mama ispriča neku bajku, on kaže neću hoću Predraga i Nenada.Stanje Vašega sina i drugoga momka je nepromenjeno,reče doktor, okrenu se i ode
Ajmo Vidače kući, sačekaj samo trenutak da uđem u dućan da nešto uzmem.
Ja sedoh na klupu u trenu me zaboli glava. Vidim kao kroz maglu ženu sva u belom pored nje ogroman beli pas. Pomaže bog reče mi žena, ja joj odgovorih Bog Vam pomogao. Beli pas donosi sreću reče mi žena, pogledajte sa druge strane ulice stoji čovek u crnom sa ogromnim crnim psom. Vi kod kuće imate i belog i crnoga psa. Imam odgovorih joj. Idite u neku svetinju i molite se Bogu. Gde da idem, upitah je,reći će Vam se samo, odgovori mi žena.Protrljah oči, kao da me je odjednom zaslepilo sunce. Milojka ajmo, reče moj muž, ide mo kući. Ustadoh polako, noge me jedva drže, upitah Vidaka, Vidače da li si video ženu sa belim psom. Ne odgovori mi on. A čoveka u crnom sa velikim crnim psom. Ni njega. Što me to pitaš, ma ništa onako, mora da sam pridremala na klupi. Milojka ja tebe dobro poznajem, nisi pridremala, šta si videla. Čovekla u crnom sa crnim psom i ženu u belolim sa belim psom.Ja ih nisam video, ajmo kući. Počeh da plačem, stvari mi se priviđaju. Dođosmo kući na stolu struk bosiljka, suze sama padaju.......
Prošlost kao da se ponavlja
Moj deda je nosio uniformu, zakleo se Kralji i otadžbini, da li je bio pravičan i da li pravedno obavljao svoj posao ja ne znam.Znam samo da su pričali da je bio jako lep, crn, visok sa zelenim očima. Moj Aćim je crn, visok, sa braon očima, ali boja mu se menja prema raspoloženju, kada je sunčan dan imam utisak da su mu oči zelene.
Deda je voleo konje, Aćim ne znam da li više voli konje ili pse?
Mislim da je tu mrtva trka. Milojka, kaži Vidače.Lezi da spavaš, kako da spavam ne mogu da spavam kad j su Bogdan i Aćim u .tako teškom stanju. Idemo Vidače sutra pod Ostrog. Dobro Milojka. Lezi i spavaj. Legoh, da li je san ili java Sviće zora, kiša lije kao iz kabla, idemo pod Ostrog.
Dođosmo u svetinju, hladno je vreme, prilazi mi devojka, lepa duge smeđe kose. Dobar dan, odgovorih joj, dobar dan.Zamolila bih Vas za jednu uslugu, kaži dete.
Ja sam pod Ostrog došla da se krstim,znam šta ćeš da me pitaš, nemaš kumu.
Da, to sam htela da pitam. Ja ću ti biti kuma. Hvala Vam puno, nemoj mi se zahvaljivati moilim te...U susrenam nam ide čovek duge bele brade i kose, Pravoslavni monah. Oče, prilazi mu Aćim.
Koja je vas muka naterala na ovaj put, zapita. Dva momka se bore za život, jedan je naš sin. Pođite sa mnom.Uđosmo u malu prostoriju, poklonismo se moštima Vasilija Ostroškog, izađosmo. Krenusmo za monahom, pričajte, reče.
Sve mu po redu ispričasmo, on upita. Da li Vi postite sredu i petak, da li postite sve velike postove, da li redovno idete u crkvu.Na sva pitanja odgovor je bio Ne. Da li slavite Slavu? Slavimo odgovorismo u glas. Ja zavapih, nikada nikome zlo nismo učinili, naš sin je dobar momak, pošten, vredan....
Da li imate još dece, da ćerku Saru. Ko je okrivio vašega sina da je doneo oružje i da je pucao.Jedan od njegovih drugova i momak što je dobio sina je rekao da je video našega sina sa oružjem. Oni su rođaci, jedino naš sin nikome od njih nije rod. Ja samo znam da naš sin od kuće nije pošao sa oružjem. Pucalo se to je tačno, mnogi od njih su pucali.
Ja ne želim da svalim krivicu na drugoga, naš sin ako preživi rećiće pravu istinu.
On nije kukavica, ako je pucao on će reći da je pucao. A drugi momak, šta je sa njim i on je u teškom stanju. Ja samo znam da Aćim nije poneo pušku, verujte mi iz naše kuće nije izneta puška.Voleo je da piše pesme.
Ja zbog Vas ponizno pred krstom stojim, veliki ljudi su ponovo pred tvorcem svojim
Koliko dobrih dela je iza Vas ne mogu da izbrojim, zbog Vas jedino i samo jedino Boga se bojim , zbog Vas radosno doćekujem nove zore, duhovni pastiri moji se za Pravoslavlje bore.
Danas je dobio sina slavno ime, neka se njegovi roditelji ponose sa njime. Lepo napisano, čudno da momak koji tako zbori oružje i pucati voli.Neke ljude ponese atmosvera, trenutak.
Milojka, Milojka, Vidače zašto vićeš.
Opet sanjaš, ne sanjam bili smo pod Ostrogom.
Jesmo bili smo pre neki dan.
Ustani i sedi moram ti nešto reći Bogdan je preminuo. Jao majko moja mila, reci mi da to nije tačno, molim te reci mi da li sanjam Ja sam opterećena snovima, više ne znam šta je san a šta java. Milojka ovo je java. Bogdan je preminuo.
Sedam dana kasnije preminuo je i Aćim. Nad grobom je stajala majka gorke suze lila, otac, sesrta, devojka raspletene crne kose nemo je stajala u ruci je držala stručak bosilkja, tresla se u, ali suzu nije pustila. Samo je prozborila, moj Aćim je bio junak, za junakom se ne plače. Prošle su godine, devojka se nikada nije udala..... Ko je pucao nikada nije otkrive, oni što su znali tajnu su sa sobom poneli u grob. A znali su da nisu pucali ni Aćim ni Bogdan. Vujica je pričao po selu da je pucao Aćim, on koji ni po danu nije dobro video, zbog čega je tako pričao, zbog čega je pričao ..... Na Aćimovom grobu i dan danas raste bosiljak,a prošlo je toliko godina, smenjivala su se godišnja doba,sunce, kiša,sneag je nekada toliko vejao da se prst pred okom nije video. Musa, verni Aćimov pas je dane provodio na Aćimovom grobu, danju ležao i režao ako bi neko nepoznat prišao grobu, to je grdosija od psa.Noću je zavijao, ledila se ljudima krv u žilama, jedne kišovite noći zavijanje je prestalo,Musa se pridružio svome vernome drugu. Pokopani su jedan pored drugoga. Humka je bila toliko velika, da bi neko pomisliio da je tu čovek sahranjen. Ostao je da pazi na Aćima i na onome svetu. Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i ona se nastanjuje u Vojvodini
Žive selo do sela, i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice.

субота, 14. мај 2022.

Pogača sa crnim susamom







Potrebno je:

  • 700g brašna,
  • 20g kvasca,
  • 200 ml jogurta,
  • 100 ml. mleka,
  • 50 ml ulja,
  • 5 kašika crnog susama,
  • 1 kašičica šećera i
  • 1 kašičica soli.


Priprema:

Kvasac potopiti u mlako mleko, pa dodati šećer i mešati da se kvasac rastvori. Zatim dodati ostatak mleka, jogurt, so, ulje , susam, brašno i zamesiti srednje tvrdo testo, ostaviti na toplom da odmara oko 30 minuta.
Oblikovati željeni oblik pogače.
Tepsiju obložiti pek papirom, pa spustiti pogaču, ostaviti da odmara još dvadesetak minuta. Rernu uključiti na 200 stepeni pa smanjiti na 180 stepeni peći pogaču oko 45 minuta.




Ukrasiti pogaču po ukusu.

петак, 13. мај 2022.

Tain i šeboj



Tain i šeboj




E lepoto moja, najlepši cvet u bašti. Najlepši cvet iz bašte se prvi ubere a korov nastavi da živi, i pokušava da dostigne lepotu šeboja, ako nikako onda rastom.
Kada posejem šeboj, zalivam ga i obilazim svakoga dana i to je to.
Šeboj je svoj, ne dopušta da ga druge biljke ugroze.
On zna da je posađen sa ljubavlju, ponekad ga gazdarica zalije ponekad kiša, a ponekad i suze. Vetrovi i oluje mu ne mogu ništa bacaju ga na sve strane ali on i dalje uspravno stoji, a korov on se sakrije ispod šeboja.
E šeboju moj.



TAIN I ŠEBOJ



Potrebno je:



  1. 3 čaše brašna,
  2. (možete koristiti raženo,
  3. integralno ili obično brašno,
  4. a možete i napraviti kombinaciju
  5. sva tri),
  6. 2 kafene kašike sitne soli,
  7. četvrtina kafene kašičice suvog kvasca i
  8. jedna i po čaša vode.



Priprema:



Pomešajte brašno, so, kvasac, zatim dodajte vodu i sve dobro sjedinite. Pokrijte i ostavite da odstoji 12 sati . Nakon toga ponovo promešajte i ostavite da odstoji dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha, a to može potrajati od 7 do 12 sati ili duže. Istresite testo na radnu površinu, koju ste prethodno posuli brašnom, i preklopite ga kao koverat, a zatim prevrnite i ostavite da odstoji još sat, dva. Prvo zagrejte šerpu (potrebna vam je šerpa sa poklopcem), pola sata pre prečenja, a zatim stavite testo u posudu, poklopite i pecite pola sata na 250 stepeni. Nakon toga skinite poklopac i pecite još oko 20 minuta. Trebalo bi da se uhvati tamna korica, a ako nije pecite još malo dok se ne uhvati, a zatim umotajte hleb u krpu i ostavite da se hladi sat vremena i tek onda je proces završen. Ono što je interesantno je to da hleb “peva” dok se hladi. To se odnosi na krckanje korice i to je znak da je hleb ispao dobro.



Zašto ne dadoh Aćimu deo Taina, da ga čuva od svakoga zla.
Ma da sam i pokušala on bi se nasmejao i rekao, mama da li si ti normalna?
Hleb je počeo da krcka i da ispušta zvuke, zavijanje vetra, zavijanje vuka, šta je ovo.....
Tain je jako lepo izgledao, ali ta krckava kora tako lepog zlaćanog izgleda kao iz utrobe da je nešto poručivala.
Ulazi moj sin Aćim , a u mama baš ti je dobar ovaj hleb, kao da je sa fronta. Ma ćuti, govorim mu ja, vidi kako lepo izgleda.
Ha,ha, sa njim možeš da ubiješ čoveka....
Ako ti se ne dopada nemoj da ga jedeš, i ni slučajno da ga nisi načeo dok je vruć?
Dobro, pritisnu ga prstom, a uh ko kamen. ha,ha.....Otkud to da si ga ukrasila šebojem kad najviše voliš bosiljak? Znaš, znam mama bosiljak je jako volela tvoja baba Sava, koju si ti neizmerno volela, znaš koliko sam puta čuo tu priču. Znam, ali treba da znaš ko su ti preci. Znam, brate skoro do petog kolena.Oćeš da ti izdeklamujem.Daću  ja tebi deklamovanje, jao nemoj tako da me stiskaš polomićeš mi sve koščice. Žilava si ti mama, ma izlazi napolje, našao si mamu da zafrkavaš, ma znaš ti koliko tebe tvoj Aćim voli. Znam,znam, geni bosanski i hercegovački. Stara moja preovladali malo više hercegovački.... Samo da ti kažem, ajde reci.
Nemoj slučajno da si Musi davala ovaj hleb, zaboleće ga stomak .....
I da večeras idem na jedno veselje, samo da znaš, ne znam kada ću se vratiti.
Gde sad ideš, da li moraš...Da li moram,znaš ne mogu da odbijem.
Znaš danas me pita Marko, otkud da si mi dala ime Aćim, to je neobično ime.
Jeste, ali ja volim ta stara imena, posebno ime Aćim. Pradeda mi se zvao Ivan čudi me da mi nisi dala to ime. Lepo je ime Ivan, ali ja volim ime Aćim, dedin brat se zvao Aćim. Pa dobro, još sam dobro sa imenom i prošao. Zamisli da sam bio žensko pa dasi mi dala neko starinsko ime slično tvome, Sara je imala sreće,zamisli Milojka.
Pa zar je ime toliko bitno.Ma bolje da kažem da nije, ko će sa tobom izaći na kraj.
Dobro, ali zar baš moraš ići na to veselje, pa vi i niste neki drugovi?
Jao ista si ko Ivan i on mi govori šta ćeš tamo, nisu oni tvoje društvo.... Ivan je dobar momak, kako on nije pozvan, pa kako da ga zove oni se ne druže....
Pa ne družiš se ni ti nešto posebno sa tim momkom, što je dobio dete.
Ko još ide?
Moja dva druga, moja dva brata. Ti znaš koliko smo mi dobri, znam Aćo, znam koliko ih ti voliš,
Vole i njih dvojica tebe, ali rođena braća su braća....
Ja sam njima kao brat , tako kažu braća Brankovići....
Onad su Vuk i Vujica Branković i moji sinovi..... Pa Sara može da bude srećna ima tri brata, tri zaštitnika, tri momčine ko od stene odvaljene, blago njoj.
Ajde idi spremaj se.
Da ponesem onu lozu staru dvadeset godina? Ponesi čedo majkino rodio se sin, a i da je devojčica isto je, dete je dete. Ma da vi Hercegovci i Crnogorci volite prvo da bude muško, a sledeće šta bude. Neka je svojoj porodici živ i zdrav.
Lepo se provedi, možada se zagledaš i u neku devojku....
Mama u kome veku ti živiš?
Čini mi se u devetnestom. Ma kakav devetnaesti, ti si kao putnik kroz vreme mama. Aćime, ma šta se sada buniš, voliš misterije, teorije zavere. A ja kada pričam o tome ti dobro naćuliš uši. Jeste mama pa ja sam duša tvoje duše.
Ajde, ćao mama, idem da se spremim, Vuk dolazi po mene za par minuta, pa odesmo. Dobro.....
Gluvo doba noći, Vidače, Aćim još nije došao kući?
Lezi bona, momak ko momak, doći će.
Vidače, šta je sad, Musa zavija, to jezivo zvuči. Milojka šta ti je spavaj to vetar fijuče, doći će, mora ujutru rano na posao, konji ne mogu čekati podne da se nahrane i napoje.



Vidače idem ja da komšinice Radojke i njen sin je bio na veselju da vidim da li se vratio.
Nemoj uznemiravati ženu, momci se malo zapili, ostali svi kod domaćina da spavaju. Dobro kad ti tako kažeš.
Saro, čedo mamino ustani, vreme je da kreneš u školiu.
Odmah majko, a gde je Aćo, nešto se dugo zadržao mora da ašikuje sa nekom...
Ko će ga znati, rekao je da se neće dugo zadržati, još ga nema, Musa je jako nervozan, reži, zavija, pa mama Musa je njegov pas znaš koliko se oni vole.
Mama ne brini otišao je sa svojim najboljim drugovima. Ma idem ja kod Radojke da vidim da li je njen Bogdan došao i on je otišao sinoć, ne sa njima, otišao je sam ali je otišao na veselje oni su rođaci. O Radojkaaaa. Kojim dobrom Milojka tako rano, ajde da popijemo kavu. Nisam zato došla da li je tvoj Bogdan kod kuće? Moj Aćim se još nije vratio, bogami nije ni moj Bogdan. Gde li su se zadržali. Idem ja do brata da vidim, mogu li i ja sa tobom. Možeš bona, kako ne bi mogla. Ja neću da ulazim u kuću, sramota je rodilo se dete a ništa nisam ponela. Ti si ipak rod. Dobro bona.
O brate,
Šta je ovo kao da ovde nema žive duše, a noćas su slavili, pucalo se do nas se čulo.
Evo izlazi Vidoje...
Vidoje Boga ti gde su moj Bogdan i Milojkin Aćim, još se nisu vratili kući.
Radojka, sinoć se malo pucalo, malo se popilo momci ko momci malo pucali, zrno slučajno pogodilo Bogdana i Aćima ali ne brinite sve će biti u redu.
Kuku meni jadnoj zakukaše žene u glas. pa što ne javi, kada se to desilo?
Nešto malo pre ponoći, prebacili su ih u bolnicu, ništa strašno biće momci dobro. Ne brinite.
Kako da ne brinem jadna li nam majka koja nas je rodila zakuka Radojka. Milojka se sruči na zemlju ko pokošena. Vidoje povika Borka, brzo vodu, pade Milojka ko pokošena.
Evo voda, Milojka se polako pridiže.
Da li će Bogdan i Aćim biti dobro. Što nam nejavi da odmah idemo u bolnicu.Biće dobro jaki su oni momci.
Kako nam ne javiše braća Branković ništa. Ne znam. Ajde pohitajte Vas dve kući pa u bolnicu.
Radojka tu nešto nije u redu ništa nam nisu javili a deca su nam u bolnici. Ajde što nisu nama ali kako tebi nisu javili pa ti si mu rođena sestra. Evo ga ide i moj Vidak, Vidače plačnim glasom mu pritrča Milojka naš Aćim je sinoć na veselju ranjen pucalo se, kaže Vidoje ništa strašno, sa njim je u bolnici i Bogdan i on je ranjen.
O Bože pomozi, ajmo brzo u bolnicu.
Kako nam niko ne javi, plačnim glasom reče Vidak, ni braća Branković. Gde su braća Branković, oni sigurno znaju šta se desilo, gde je tvoj bratić, pa tako nešto da se desi a da nas niko ne obavesti. Moj Aćim nije poneo oružje od kuće, otišao je sa Vukom Brankovićem, a tvoj Bogdan je otišao sam. On ne voli oružje ni da vidi. Aćim je poneo litru rakije i čisto srce bio je tako srećan što ide. Kuku meni jadnoj, samo da deca prežive, da se oni oporave. Doktore zavapi Milojka, kako je moj sin. U teškom je stanju, odgovori doktor, pratimo ga, u goroj situaciji je Bogdan.
Pa kako, nama su rekli da su malo povređeni, ništa strašno. To nije tačno ja Vam kao lekar moram reći istinu.
Mila majko moja, da li će naša deca preživeti. Od toliko gostiju da nama niko ništa ne javi, ni domaćin, ni Brankovići, pa ljudi moji da li neko zna šta se te noći desilo, nije moguće od toliko gostiju da niko ništa nije video. Evo ide Vujica. Vujice sine šta se desilo? Vujica sagnu glavu i ne reče ništa,Milojka reče mi Vidak, pusti Vujicu, vidiš da je potrešen, smiri se malo, biće sve u redu. Šta će biti u redu Vidače, naš sin je u jako teškom stanju , Bogdan u još gorem, ne mogu da se smirim, nije bio mrkli mrak, da se ne vidi prst pred okom, ako je slavlje bilo napolju valjda je postojalo neko osvetljenje i fenjer da je goreo nešto bi se ipak videlo. Mesec je zašao za oblake, kako njih dvojica da nastradaju. Bože samo da deca budu dobro, Danas je Vasilije Ostroški, Sveti Vasilije pomozi Bogdanu i mome sinu. Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje.....
Mama, mama,
Molim Saro, mama ti vrištiš, smiri se hajdemo kući doćićemo ponovo sutra.
Noć pada, Milojka molim Vidače, moraš malo leći da se odmoriš. Vidače, gde smo mi danas bili ja se uopšte ne sećam današnjega dana, znam da sam negde išla ali ne znam gde. Gde je Aćim, gde je Sara?
Gde smo mi danas išli, molim te nemoj vikati na mene ne mogu to da podnesem, ne sećam se današnjega dana.
Milojka Bogdan i Aćim su nastradali neko je pucao na veselju.Kako su nastradali, molim te ispričaj mi sve polako.
Milojka moja sve ću ti ispričati,ti lezi a ja ću pričati.
Ti znaš koliko ja volim, Aćima, Saru, tebe. Znam Vidače, pa trideset šest godina smo zajedno.
Ti si ljubav mog života, Milojka ti znaš koliko ja tebe volim.
Znam Vidače.
Spavaj molim te, sve će biti dobro, sutra je novi dan, videćeš momci će biti dobro.
Naš Aćim je momčina, plemenit, čistog srca, Bogdan je momak ipo, dobar taj mrava nije zgazio, daće dobri Bog i Vasilije Ostroški da momci prežive.
E moj dobri Vidače, valjda će biti tako.Spavaj molim te, sutra ćemo ponovo u bolnicu.
Hoćemo ali samo da momci budu dobro.
Biće, sutra je novi dani.
Bojim se Vidače, Musa ponovo zavija, nije to vetar, čujem ga zavija kao vuk.
Šušti mi u ušima, molim se u sebi Vasilije Ostroški danas je 12.05. pomozi deci.
Polako sviće novi dan, ustani Milojka idemo u bolnicu.
Odmah ću, kakvo je vreme napolju malo je prohladno duva neki vertar.
Vidače da li si nahranio pse, ne brini bio je Ivan on će hraniti pse dok Aćim ne bude bolje, tako je rekao. psi su njegova briga.
Dobro, idemo onda.

субота, 7. мај 2022.

Han, Volkodav

 25.04.2022. godine

11 meseci
Han Volkodav

Volkosob- vuk,pas


Tamo negde među zvezdama,


Na nebeskom svodu, jedna majka svaku noć posmatra zvezde i traži svoju najsjajniju zvezdu među zvezdanim nebom. Nekada je noć tako crna ali ona i tada traži svog anđela na nebu. Gleda i gleda....
Grli Hana, jer i Han sa njom posmatra i traži svog voljenog Petra.
On se oglašava zavijanjem a nesrećna majka suzama rosi lice, u tihoj noći prolama se jecaj. Žaštoooooo
Počeo je vetar da duva, fijuče, Han zavija a majka plače i tako iz noći u noć....
11.05.2021.godine
Vetar duva i stvara neobičan osećaj hladnoće , hladnoća se uvlači u kosti, a zavijanje stvara kod čoveka jezu, ne sluti na dobro . On zavija noćima pomislili biste da ste na planini i da vuk zavija.
Han je volkodav....
Ko u ovoj priči koga više voli, Han Petra ili Petar Hana. Mrtva trka, kažu kakav gazda takav i pas. Han je jak, krupan, snažan na prvi pogled opasan, ali samo na prvi pogled.... Kad voli voli svim srcem , ljubomoran je, ne želi da ljubav deli sa drugim psom. Tu noć kada je Petar otišao Han je zavijao, kao da je predosećao opasnost, kažu da životinje osete. Ali da se vratim malo unazad on je znao što mi nismo, znao je da oseti ko je prijatelj a ko nije. Njegov gazda to nije znao, verovao je ljudima, mnogo im je verovao, ali to je moja krivica ja sam ga tako vaspitala, sada vidim da je to bilo pogrešno ili možda nije, takav se rodio jedne hladne zimske noći na Katolički Božić, 25.12.1989. godine. U svitanje novoga dana u 4 sata i 20 minuta.
Rodio se karlično, u pitanju je bio i njegov i moj život, preživeli smo tu noć. Ali kako preživeti sve ovo posle 25.05.2022. godine.
Ja sam ga naučila da ono što ne poželi sebi ne poželi ni drugima, ako j kriv da prihvati krivicu, ako nije da se bori za istinu, i da je neko tu ko će mu uvek pomoći. Sve se kažu može oprostiti ali izdaja nikada. Kad oprostiš sebi, oprostićeš i drugima .
Petar je uvek imao svoj stav po pitanju pasa, govorio je o očuvanju vrste, mi smo se često sukobljavali po pitanju toga.....
Jednu noć, moj sin počne da priča o ukrštanju volkodava i vuka.
Volkosob- vuk,pas
Ja mu kažem, ma šta pričaš, opet si čitao neku naučnu fantastiku,
Voleom je da čita knjige.
Pitam ga šta bi se tim ukrštanje dobilo,šta bi to bilo ni pas ni vuk.
On reče, savršenstvo.
Savršenstvo ne postoji, zar ne misliš da će doći do genetske mutacije. On reče, ne, dobili bi savršenog psa, pa Han je savršen rekoh mu ja. On mi na to odgovori dobili bi snažnog psa, jakog , pametnog, odanog , vernog . Petre pa te osobine ni većina ljudi nema. Ma meni je Han savršen. Savršen, neće da me sluša, radi po svome, vuče me za haljinu , balavi mi rukav, ali ja ga volim takav kakav jeste, neposlušan prema meni, normalno sluša samo svoga gazdu.
Petar mi na to reče, znaš li da vuk spava sa jednim otvorenim okom, uvek je na oprezu, ali je veran do kraja života.
Strah ljude menja u strahu su velike oči, ali ma koliko se bojiš uvek reci istinu i samo istinu. Dobro mama, ti si me rodila, znaš da nikada krivicu ako sam ja kriv ne bih svalio na drugoga. Znam Petre.
Sećaš se mama kada sam bio mali, i nisam mogao da se izborim sa nekim probletomima, znam, znam......
Rekao bi videćete vi kada moja mama dođe
Čekaj moram i ovo da ti kažem .Ajde reci....
Vuk je dvadeset pet posto pametniji od najpametnijeg psa.
Šta hoćeš time da kažeš, da su neki ljudi kao vuci.


Razumela mama poruku
Kada je vučica povređena, to postaje vrhunac njene žestine, jedina se bori protiv zlog duha.


Nastavak sledi, ovo nije kraj ovo je tek početak........

уторак, 3. мај 2022.

Hleb sa crnim lukom





Potrebno je:
 
  • mlake vode po potrebi da se dobije srednje tvrdo testo,
  • 1 kašićica šećera,
  • 500g brašna,
  • 1 kašičica soli,
  • 1 kašičica šećera i 125 ml ulja,
  • pola kašičice mlevenog bibera,
  • 1 kesica suvog kvasca,
  • 1 kašičica mlevene ljute paprike ,
  • 4 struka mlaog luka, sitno iseckanog i
  • 2 pune kašike sitno iseckanog peršuna.

  • Priprema:
     Prosejati brašno dodati so, kašiku šećera, kvasac izmešati, napraviti udubljenje, dodati ulje ,vodu, biber, ljutu papriku, mladi luk, peršun . Zamesiti testo izručiti na radnu površinu i mesiti rukom oko desetak minuta, dok ne dobijete meko testo, po potrebi dodati još malo brašna ili vode. Testo oblikovati u kuglu, blago premazati sa malo ulja i vratiti nazad u vanglicu. Pokriti providnom folijom i ostaviti na toplom mestu da se udvostruči. Napraviti veknu, staviti u tepsiju papir za pečenje i prebaciti hleb. Zaseći ga na nekoliko mesta i peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok ne bude pečen.
  •  










Sarajevo 01.05.2022.




















































 







































































 


Sarajevo 01.05 2022. godine




Izlazimo iz Srpsk e pravoslavne crkve u Sarajevu, prilazi nam žena sitna mala prekrivena maramom.
Selam alejkum', odgovorih alejkum selam.
Ali da krenem od početka. Prilazimo Pravoslavnoj crkvi ispred
crkve dva muškarca i devojka stoje i gledaju u neštvo Priđem, devojka plače i gleda u crnu mačku koja leži. Pitam šta je bilo, devojka odgovara,, neko je pregazio mačku, izgleda da su joj slomlje zadnje noge i tako je ostavio. Ispred stoji gajbica, valjda su hteli mačku da stave u gajbu, ništa ne pitam prilazim mački, moj muž stoji sa njima, uzimam mačku i stavljam je u gajbu. Mačka je skroz crna,okreće glavu prema meni i ja vidim da su joj oči braon, zelene boje, kao da mi pogledom kaže hvala. Devojka i dalje plače i zahvaljujemi se. Zašto ne zovete veterinara, ja vam više ne mogu pomoći nisam odavde i ne znam koga da zovem.Momak uzima telefon i nekoga zove. Mačka, leži u gajbi, devojka ponovo govori puno vam hvala. Ulazimo u crkvu, nismo se puno zadržali desetak minuta, zapalili sveću, pomolilil se pored ikona i izašli. Ispred drveta više nema mačke i ljudi ali stoji žena, mala, sitna sa maramom na glavi gledam je u oči, oči su joj braon zelene boje Prvo na ljudima i životinjama zapazim oči, to je i moj sin radio. Kaže mi:, znaš mama on ili ona ima takvu i takvu boji očiju". Pozdravlja nas rečima Selam alejkum, a ja ne znam ni sama kako odgovaram joj Alejkum selam.
Pruža ruku, ja vadim novčanik , ona me pogleda tim braon zelenim očima i reče: Ja to nisam tražila,nisam ti zato prišla.
U tvome srcu vidim veliku bol, u očima patnju,boja očiju ti se menja kada plačeš to malo ljudi primeti, to mogu da vide samo oni koji te neizmerno vole. Jedna osoba iz tvog života je to svaki put primećivala i govorila ti,, mama ti si kao mačka u jednom trenutku kao da umireš a već sutradan si kao nova. Tvoja tuga je golema, ostala si bez nekoga koga si volela više od života. Tvoj sin je pre par godina od prijatelja dobio Kuran, da li je tako. Jeste, odgovaram. Gde je sada Kuran? Ne znam kažem joj. Stvarno ne znam, možda je među knjigama, ne zanam, stvarno ne znaem.... Voliš knjige u torbi ti je knjiga Kletva. Nekada si čitala svakodnevno, sada to malo teže ide. Jeste, tako je.
Tvoj sin je otišao na veselje na koje nije trebao da ide, u tom trenutku nije trebao da bude na tom mestu. To nije trebala da bude njegova sudbina i sudbina drugoga momka. Sin je voleo životinje...
Jeste odgovaram joj , konje i pse najviše. Imate belog i crnoga psa u dvorištu,dan posle tragedije srela si ženu sa belim psom i muškarca sa crnim psom. Tako je odgovorih joj. Sećaš li se šta ti je žena sa belim psom rekla. Sećam se, ali nije bilo tako. Rekla mi je da će sve biti u redu, da će se momci vratiti kući. Vratili su se ali kako? Čovek sa crnim psom je stajao sa druge strane ulice, jeste, ja sam prošla i pomazila psa. Tvoji koreni su iz Hercegovine, da li je tako?
Kad već znate, što me pitate? Uvek si bila ratoborna i kočoperna, ali iskrena govori mi. Pa vi mene poznajete bolje od mene same.
Sigurno znate da su moji koreni Radišić, Bjelica, Muratović, Čabrilo.....
Kada sve to znate recite mi kako je moj sin nastradao?
Ja znam da nije imao pušku....
Znam da od kuće nije poneo pušku, poneo je iskreno, plemenito srce. Krive ga za svoju smrt i za smrt još jednog momka.
Ja ne verujem da je moj sin u tom trenutku pucao.
Ako znate sve ovo recite mi ko je za sve kriv?
Vratićeš se ponomo u Sarajevo, ovoga meseca, ne brini ponovoćemo se sresti. Vi znate ko sam ja, ali ja ne znam ko ste Vi.
Molim Vas recite mi šta se desilo te noći.
Ti si sklopila sve kockice, još nedostaje jedna......
Vratićeš se korenima, proćićeš kroz vremenski portal....
Sve ćeš videti kao na dlanu šta se desilo, vreme će se vratiti unazad.
Videćeš ko je pucao u tome trenutku, odakle su došli meci, ko je bio heroj a ko kukavica....
Neću se vraćati u Sarajevo, hoćeš veruj mi
Kada doćeš kući, sutradan ćeš biti jako bolesna, tu noć češ sanjati, šta treba da sanjaš, videćeš čoveka koji puca.....
Čija je puška, ko je pucao, molim Vas , recite mi...
Rekla sam ti, sve ćeš videti...
Puška nije njegova,
Nije tu noć bila samo jedna puška, bilo je više vrsta naoružanja.U strahu su goleme oči. Znam ja sve to, prošlost ne mogu vratiti, ali želim da znam istinu, ma kakva ona bila.
To znam. Da li ti je deda pre rata sa majčine strane nosio uniformu?
Jeste, deda Lazo je radio u žandarmeriji...
Da li su na veselji bili ljudi koji nose uniformu?
Jesu.
Vratićeš se u Bosnu ponovo 28.05.2022. godine, do tada ćeš proći kroz vremenski portal, ti veruješ u putovanje kroz vreme, videćeš sve , šta i kako se desilo. Na Baščaršiji ćeš kupiti dve narukvice, uzećeš ih negledajući, na jednoj će biti leptir a na drugoj će pisati VEERA.
Ali, molim vas, reci mi.....
Dragi putnici stigli ste u Sarajevo.
Vera , Vera, probudi se....
Probudila sam se Rajko....
Ja sam već bila u Sarajevu. Kada, evo upravo smo stigli...... Bili smo pre par godina.