недеља, 29. мај 2022.

Stara šerpica i još stariji poklopac

 






Ne znam šta je starije šerpica ili poklopac, nisu par, slučajno ovaj poklopac odgovara ovoj šerpici. Okrnjena je izubijana i ona i poklopac ko zna koliko puta su pali.
Ali ja ih volim i žao mi je da ih bacim, bude neka lepa sećanja.
U ovoj šerpici ja sam ispekla jedan mali hleb u obliku pletenice.
Znaći, kvasac, brašno, so, voda, malo šećera, seckan spanać i puno ljubavi.


Nastavak moje priče

Čula sam, da si se zaljubio da pišeš ljubavne pesme. Ma ko ti je to rekao, bezveze.... Znaš da sam oduvek pisao pesme, a i da je tako  pa tvoj Ivan bi tebi prvoj rekao . Ma moram ti reći  dopada mi se jedna devojka.  Lepo Ivane, da li je poznajem? Ne, ne poznaješ je. Šta si danas pekla, da li si slikala za tvoj blog, ako jesi da možemo da probamo.Pravila sam Tain hleb i zeljanicu. Hleb neću ni da probam mora da je tvrd ko kamen.Daću ja tebi kamen, jedi zeljanicu. E to može, volim zeljanicu, opseću sve krajeve. Opseci, malo ću poneti i komšiji Crnogorcu. Znam ja to tvoje malo, pola tepsije. Ma ti nikada nisi bila prokleta, uvek si delila po komšiluku. Ajde nosi. Idem večeras sa Vukom i Obradom kod jednog prijatelja dobio je sina, pozvan sam. Ko ti je taj, otkud on tebe da zove, pa eto poznajemo se, i on drži pse.. Pozvao me je. Dobro, idi kada te je pozvao, ali brate zar ti svugde moraš ići. Ujutru rano ustaješ, moraš na posao. Ma neće to dugo trajati, brzo ću se vratiti. Obrad dolazi kolim za pola sata po mene sa detetom i ženom . Dobro, spakovaću ti kruškovaču da poneseš, nemoj spakuj mi lozu, oni su Crnogorci više vole lozu. Onu staru dvadeset godina. A u Ivane zar baš tu, ajde mama za to ne mora tata znati, neće ni primetiti. Dobro i ako primeti da je nema ja ću reći da sam nešto pomerala i razbila flašu. Lukava moja Hercegovka, misliš da će ti tata poverovati. Znaće da nije tačno. Ne brini snaćiću ću se ja. Nisam ni verovao da nećeš. I molim te nemoj me sto puta zvati na mobilni, biće i muzika,možda neću čuti da mobilni zvoni a poznavajući tebe ti ćeš odmah dići frku. Ajde idi, stigao je Obrad.

Jakove , kaži Vera, Han zavija. Ma zavija na mesec i podriguje kao čovek, prejeo se. Ne može Jakov da spava, ustaje,  Vera molim Jakove, Ivana još nema a skoro će zora. Pa Bože kakvo je to veselje da traje do zore. Baš čudno, zvaću Ivana na telefon da vidim gde je. Jakove, Ivan se ne javlja na telefon. Možda su malo više popili pa ostali da spavaju odgovori Jakov, znaš da se baš zaljubio, ko zna gde je, momak ko momak. Idem na posao odgovori Vera zvaću ga na mobilni. Dobro.
Oko pola sedam zvoni mi telefon, Hvala Bogu Ivane pa gde si ti? Nije Ivan Vuk je, Ivan je na urgentnom. Štaaa. Ne brinite, nije ništa strašno stao je na   žicu od ozvučenja od muzike malo ga je udarila struja. Što nam odmah noćas niste javili, nismo hteli da Vas uznemiravamo. Šta niste, trebali ste nam odmah javiti. Moram u bolnicu, zovem Jakova.Jakove , vičem preko telefona, naš Ivan je u bolnici. Ne znam gde mi je glava, žurim, u jednom trenutku mi  noga klecnu, zabole me jako ali nastavljam dalje. Žurim u firmu, samo da se javim i da kolima odem u bolnicu. Stižem u bolnicu. Nije samo Ivan u bolnici u bolnici je još jedan momak . Otkud njih dvojica zajedno, ko je taj momak. Bore se za život. Plačem, vrištim, vičem. Stiže i Jakov.

Kolač sa višnjama





 

Godinama u našem dvorištu su rasle i rađale višnje. Ove godine višnja nije rodila.  U našem selu skoro  ispred svake kuće je zasađeno voće, uglavnom , višnje i jabuke a nađe se i po  koji dud. Ja lepo krenem ulicom zastanem ispred svake višnje, uberem po par višanja i dok napravim krug do kuće najedem se. I da me neko vidi da berem višnje, niko mi ništa ne bi rekao, jer neko obere višnje, neko ne, u nekim kućama niko ne živi i tako.... Napravih ja kolač sa višnjama, berući višnje, jedna u kesu , dve u usta .....
Kiša je juče padala čitav dan,  oprane su, a i da nisu nikome ništa i kao deca smo brali ulicom višnje idući iz škole, dolazili smo kući umazani od višanja..... Lepo je to vreme bilo. 

Što se tiče slikanja kolača moj sin bi rekao, kolač na oko  nije loš, ali brate kako si to slikala kao da reklamiraš to  starinsko heklanje iz prošloga veka, još si od gore posula šečer  u prahu, jedva se kolač vidi.
Čekaj da probam kakav je. Jedan, dva, tri, četiri.... pa i nije neki....
Nije a jedeš već peti i šesti držiš u ruci....

Potrebno je:


  • 300g višanja,
  • 240g marmelade, ja sam imala mešavinu ananasa i papaje, teglica je stigla sa Mauricijusa, da sam stavila i bilo koju drugu efekat bi bio isti.
  • 3 jaja,
  • izrendana korica jednog limuna,
  • 2 vanilin šećera,
  • 250g brašna,
  • 1 dl ulja,
  • 100g šećera i
  • 1 prašak za pecivo.

Priprema:


Umutiti jaja sa šećerom, dodati rendanu koricu limuna, vanilin šećer, marmeladu, ulje brašno, vanillin šećer i prašak za pecivo.
Testo izlijte u kalup koji je obložen papirom za pečenje. Od gore razbacati višnje.. Zagrejati rerun na 180 stepeni i peći kolač oko 35 minuta.
Ko voli kolač može preliti glazurom od čokolade ili samo šećerom u prahu.
Ja sam jedan mali deo testa odvojila i ispekla u jednoj maloj starinskoj šerpici, naravno od gore sam rasporedila višnje.

субота, 28. мај 2022.

Kolutovi sa spanaćem





Potrebno je:

  • 500g brašna,
  • 1 kockica kvasca,
  • kašičica šećera,
  • kašičica soli ,
  • dvesta grama seckanog spanaća,
  • 4 kašike ulja i
  • 3 dl mlake vode.

Priprema:

Kvasac razmutiti u 1,5 dl mlake vode sa šećerom . Sačekati malo pa dodati , ulje, so, seckani spanać, ostatak vode i brašno. Zamesiti testo i ostaviti da naraste. Zatim ga premesiti I podeliti prvo na tri dela a onda svaki na po pet, tako da dobijete petnaest loptica. Svaku lopticu razvijte u traku dužine 25 cm pa preseći na pola uvaljati kao dva prutića pa uvijati jedan preko drugog i spojiti krajeve da dobijete ovalan oblik. Rernu zagrejati na 200 stepeni, kolutove poređati u tepsiju obloženu papirom za pečenje i peći dok lepo ne porumene.






Nastavak moje priče
Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i one se nastanjuju u Vojvodini , i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela,Olivera je potomak Aćimove porodice.
Mamaaaaa, molim Ivane, uh koliko ja tebe volim mama. Ha, ha, šta ti treba? Ništa, čvrsto Ivan prigrli maju. Bolje grli neku devojku. Ivan je visok, krupan momak, crne kose i smeđih očiju, boja očiju mu se menja , od smeđe do zelene. Preci sa očeve strane su svi srednjeg rasta, i Ivanov otac je prosečne visine. Ivan je momčina, tako je govorila moja strina Desa, najlepši muški potomak porodice Babić . On bi se zarumenio kada bi mu to moja strina rekla i malo bi se isprsio. Ja bih mu rekla,, pogledaj ga šepuri se kao paun”.Njega nisi mogao da ne voliš, podvuče se čoveku pod kožu. On bi odgovorio preovladali Hercegovački geni. Odrastao u Vojvodini sa dušom gorštaka.
Znaš mama, kako je to, kako ste se ti i tata upoznali. Pričala sam ti sto puta i tebi i tvojoj sestri Ivani. Jesi, ali ispričaj ponovo.Ovako je sve počelo.
"Hej, drugari donela sam krpenjaču, da li mogu i ja sa vama da se igram? Briši mala, kakva krpenjača, fudbal je za dečake a ne za devojčice, igraj se sa lutkama.
Pogledaj kakve su ti noge, kao kod rode, dva štapića.
Svi su počeli da se smeju, a on me gledao svojim prodornim očima, ja sam jedva zadržavala suze. Besno sam mu rekla, ali nisam debela i bezobrazna kao ti, a ni fudbal ne znaš da igraš, kao da imaš dve leve noge.
Od tada je prošlo dobrih petnaest godina, mi smo se svaki dan sretali i stalno svađali. A onda bi lep letnji dan, obukla sam šorts i majicu, ponela fudbal i pravac igralište. Bio je i on tamo, igrao je fudbal, pogledao me je kao da me prvi put vidi i rekao „hej, hoćeš da igraš sa nama fudbal?“ Podrugljivo sam mu odgovorila: šta, Pele me želi u svojoj ekipi? Opet smeh, pa polomićeš mi noge, noge su mi kao čačkalice.
Pogledao me je sa čudnim sjajem u očima i rekao „nekada bile, sad su noge od milion dolara“. Znaš Ivane doseljenici iz Hercegovine i Bosne se baš nešto i nisu voleli. Ja bih kao klinka rekla ah ovi Bosanci . Jednom mi je mama jednog Bosanca Anica, prigovorila, a nije ti odgovarao moj sin a opet si se udala za Bosanca.

среда, 25. мај 2022.

Vratiću se majko

Vratiću se majko
25.05. 2021.-25.05.2022.
Majko nisam kriv
Prošla je godina,
11.05 2021. godine, dan kada je moj sin otišao i više se nije vratio. Taj dan ja sam osuđena na doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja.
Ja ne tražim pomilovanje, ja samo tragam za istinom.....
Majko, nisam kriv
Zašto ne dadoh Aćimu deo Taina, da ga čuva od svakoga zla.
Ma da sam i pokušala on bi se nasmejao i rekao, mama da li si ti normalna?
Hleb je počeo da krcka i da ispušta zvuke, zavijanje vetra, zavijanje vuka, šta je ovo.....
Tain je jako lepo izgledao, ali ta krckava kora tako lepog zlaćanog izgleda kao iz utrobe da je nešto poručivala.
Ulazi moj sin Aćim , a u mama baš ti je dobar ovaj hleb, kao da je sa fronta. Ma ćuti, govorim mu ja, vidi kako lepo izgleda.
Ha,ha, sa njim možeš da ubiješ čoveka....
Ako ti se ne dopada nemoj da ga jedeš, i ni slučajno da ga nisi načeo dok je vruć?
Dobro, pritisnu ga prstom, a uh ko kamen. ha,ha.....Otkud to da si ga ukrasila šebojem kad najviše voliš bosiljak? Znaš, znam mama bosiljak je jako volela tvoja baba Sava, koju si ti neizmerno volela, znaš koliko sam puta čuo tu priču. Znam, ali treba da znaš ko su ti preci. Znam, brate skoro do petog kolena.Oćeš da ti izdeklamujem.Daću j a tebi deklamovanje, jao nemoj tako da me stiskaš polomićeš mi sve koščice. Žilava si ti mama, ma izlazi napolje, našao si mamu da zafrkavaš, ma žnaš ti koliko tebe tvoj Aćim voli. Znam,znam, geni bosanski i hercegovački. Stara moja preovladali malo više hercegovački.... Samo da ti kažem, ajde reci.
Nemoj slučajno da si Musi davala ovaj hleb, zaboleće ga stomak .....
I da večeras idem na jedno veselje, ne znam kada ću se vratiti.
Gde sad ideš, da li moraš...Da li moram, ne mogu da odbijem.
Danas me pita Marko, otkud da si mi dala ime Aćim, to je neobično ime.
Jeste, ali ja volim ta stara imena, posebno ime Aćim. Pradeda mi se zvao Ivan čudi me da mi nisi dala to ime. Lepo je ime Ivan, ali ja volim ime Aćim, dedin brat se zvao Aćim. Pa dobro, još sam dobro sa imenom i prošao. Zamisli da sam bio žensko pa da si mi dala neko starinsko ime slično tvome, Sara je imala sreće,zamisli Milojka. Zar je ime toliko bitno.Ma bolje da kažem da nije, ko će sa tobom izaći na kraj.
Dobro, baš moraš ići na to veselje, pa vi i niste neki drugovi?
Jao ista si ko Ivan i on mi govori šta ćeš tamo, nisu oni tvoje društvo.... Ivan je dobar momak, kako on nije pozvan, kako da ga zove oni se ne druže....
Ne družiš se ni ti nešto posebno sa tim momkom, što je dobio dete.
Ko još ide?
Moja dva druga, moja dva brata. Ti znaš koliko smo mi dobri, znam Aćo, znam koliko ih ti voliš,
Vole i njih dvojica tebe, ali rođena braća su braća....
Ja sam njima kao brat , tako kažu braća Brankovići....
Onad su Vuk i Vujica Branković i moji sinovi..... Sara može da bude srećna ima tri brata, tri zaštitnika, tri momčine ko od stene odvaljene, blago njoj.
Ajde idi spremaj se
Da ponesem onu lozu staru dvadeset godina? Ponesi čedo majkino rodio se sin, a i da je devojčica isto je, dete je dete. Ma da vI Hercegovci i Crnogorci volite prvo da bude muško, a sledeće šta bude. Neka je svojoj porodici živ i zdrav.
Lepo se provedi, možada se zagledaš i u neku devojku....
Mama u kome veku ti živiš?
Čini mi se u devetnestom. Ma kakav devetnaesti, ti si kao putnik kroz vreme mama. Aćime, ma šta se sada buniš, voliš misterije, teorije zavere. A ja kada pričam o tome ti dobro naćuliš uši. Jeste mama pa ja sam duša tvoje duše.
Ajde, ćao mama, idem da se spremim, Vuk dolazi po mene za par minuta, pa odesmo. Dobro.....
Gluvo doba noći, Vidače, Aćim još nije došao kući?
Lezi bona, momak ko momak, doći će.
Vidače, šta je sad, Musa zavija, to jezivo zvuči. Milojka šta ti je spavaj to vetar fijuče, doći će, mora ujutru rano na posao, konji ne mogu čekati podne da se nahrane i napoje.
Vidače idem ja da komšinice Radojke i njen sin je bio na veselju da vidim da li se vratio.
Nemoj uznemiravati ženu, momci se malo zapili, ostali svi kod domaćina da spavaju. Dobro kad ti tako kažeš.
Saro, čedo mamino ustani.
Odmah majko, a gde je Aćo, nešto se dugo zadržao mora da ašikuje sa nekom...
Ko će ga znati, rekao je da se neće dugo zadržati, još ga nema, Musa je jako nervozan, reži, zavija, pa mama Musa je njegov pas znaš koliko se oni vole.
Mama ne brini otišao je sa svojim najboljim drugovima. Ma idem ja kod Radojke da vidim da li je njen Bogdan došao i on je otišao sinoć, ne sa njima, otišao je sam ali je otišao na veselje oni su rođaci. O Radojkaaaa. Kojim dobrom Milojka tako rano, ajde da popijemo kavu. Nisam zato došla da li je tvoj Bogdan kod kuće? Moj Aćim se još nije vratio, bogami nije ni moj Bogdan. Gde li su se zadržali. Idem ja do brata da vidim, mogu li i ja sa tobom. Možeš bona, kako ne bi mogla. Ja neću da ulazim u kuću, sramota je rodilo se dete a ništa nisam ponela. Ti si ipak rod. Dobro bona.
O brate,
Šta je ovo kao da ovde nema žive duše, a noćas su slavili, pucalo se do nas se čulo.
Evo izlazi Vidoje...
Vidoje Boga ti gde su moj Bogdan i Milojkin Aćim, još se nisu vratili kući.
Radojka, sinoć se malo pucalo, malo se popilo momci ko momci malo pucali, zrno slučajno pogodilo Bogdana i Aćima ali ne brinite sve će biti u redu.
Kuku meni jadnoj zakukaše žene u glas. pa što ne javi, kada se to desilo?
Nešto malo pre ponoći, prebacili su ih u bolnicu, ništa strašno biće momci dobro. Ne brinite.
Kako da ne brinem jadna li nam majka koja nas je rodila zakuka Radojka. Milojka se sruči na zemlju ko pokošena. Vidoje povika Borka, brzo vodu, pade Milojka ko pokošena.
Evo voda, Milojka se polako pridiže.
Da li će Bogdan i Aćim biti dobro. Što nam nejavi da odmah idemo u bolnicu.Biće dobro jaki su oni momci.
Kako nam ne javiše braća Branković ništa. Ne znam. Ajde pohitajte Vas dve kući pa u bolnicu.
Radojka tu nešto nije u redu ništa nam nisu javili a deca su nam u bolnici. Ajde što nisu nama ali kako tebi nisu javili pa ti si mu rođena sestra. Evo ga ide i moj Vidak, Vidače plačnim glasom mu pritrča Milojka naš Aćim je sinoć na veselju ranjen pucalo se, kaže Vidoje ništa strašno, sa njim je u bolnici i Bogdan i on je ranjen.
O Bože pomozi, ajmo brzo u bolnicu.
Kako nam niko ne javi, plačnim glasom reče Vidak, ni braća Branković. Gde su braća Branković, oni sigurno znaju šta se desilo, gde je tvoj bratić, pa tako nešto da se desi a da nas niko ne obavesti. Moj Aćim nije poneo oružje od kuće, otišao je sa Vukom Brankovićem, a tvoj Bogdan je otišao sam. On ne voli oružje ni da vidi. Aćim je poneo litru rakije i čisto srce bio je tako srećan što ide. Kuku meni jadnoj, samo da deca prežive, da se oni oporave. Doktore zavapi Milojka, kako je moj sin. U teškom je stanju, odgovori doktor, pratimo ga, u goroj situaciji je Bogdan.
Pa kako, nama su rekli da su malo povređeni, ništa strašno. To nije tačno ja Vam kao lekar moram reći istinu.
Mila majko moja, da li će naša deca preživeti. Od toliko gostiju da nama niko ništa ne javi, ni domaćin, ni Brankovići, pa ljudi moji da li neko zna šta se te noći desilo, nije moguće da niko ništa nije video. Evo ide Vujica. Vujice sine šta se desilo? Vujica sagnu glavu i ne reče ništa,Milojka reče mi Vidak, pusti Vujicu, vidiš da je potrešen, smiri se malo, biće sve u redu. Šta će biti u redu Vidače, naš sin je u jako teškom stanju , Bogdan u još gorem, ne mogu da se smirim, nije bio mrkli mrak, da se ne vidi prst pred okom, ako je slavlje bilo napolju valjda je postojalo neko osvetljenje i fenjer da je goreo nešto bi se ipak videlo. Mesec je zašao za oblake, kako njih dvojica da nastradaju. Bože samo da deca budu dobro, Danas je Vasilije Ostroški, Sveti Vasilije pomozi Bogdanu i mome sinu. Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje.....
Mama, mama,
Molim Saro, mama ti vrištiš, smiri se hajdemo kući doćićemo ponovo sutra.
Noć pada, Milojka molim Vidače, moraš malo leći da se odmoriš. Vidače, gde smo mi danas bili ja se uopšte ne sećam današnjega dana, znam da sam negde išla ali ne znam gde. Gde je Aćim, gde je Sara?
Gde smo mi danas išli, molim te nemoj vikati na mene ne mogu to da podnesem, ne sećam se današnjega dana.
Milojka Bogdan i Aćim su nastradali neko je pucao na veselju.Kako su nastradali, molim te ispričaj mi sve polako.
Milojka moja sve ću ti ispričati,ti lezi a ja ću pričati.
Ti znaš koliko ja volim, Aćima, Saru, tebe. Znam Vidače, pa trideset šest godina smo zajedno.
Ti si ljubav mog života, Milojka ti znaš koliko ja tebe volim.
Znam Vidače.
Spavaj molim te, sve će biti dobro, sutra je novi dan, videćeš momci će biti dobro.
Naš Aćim je momčina, plemenit, čistog srca, Bogdan je momak ipo, dobar taj mrava nije zgazio, daće dobri Bog i Vasilije Ostroški da momci prežive.
E moj dobri Vidače, valjda će biti tako.Spavaj molim te, sutra ćemo ponovo u bolnicu.
Hoćemo ali samo da momci budu dobro.
Biće, sutra je novi dani.
Bojim se Vidače, Musa ponovo zavija, nije to vetar, čujem ga zavija kao vuk.
Šušti mi u ušima, molim se u sebi Vasilije Ostroški danas je 12.05. pomozi deci.
Polako sviće novi dan, ustani Milojka idemo u bolnicu.
Odmah ću, kakvo je vreme napolju malo je prohladno duva neki vertar.
Vidače da li si nahranio pse, ne brini bio je Ivan on će hraniti pse dok Aćim ne bude bolje, tako je rekao. psi su njegova briga.
Dobro, idemo onda.
Milojka, pričala si noćas u snu.Ne mogu da verujem, pa ja nikada to nisam radila.
Jesi ovoga mi krsta. Šta sam pričala:,,Kad god te vidim suze same krenu, volim tebe a grlio sam drugu ženu“
Vidače to su stihovi pesme koju je Aćim napisao pre neki dan, znaš da on voli da piše pesme.Ma znam u momentu smisli pesmu. Ima dara za pisanje.Ima, pa kao malom ja sam mu umesto bajki čitala epske pesme. Znam najviše je voleo pesmu o Predragu i Nenadu.Da rani majka dva nejaka sina u u zlo doba u gladne godine.
Pitam ga ja hoćeš da ti mama ispriča neku bajku, on kaže neću hoću Predraga i Nenada.Stanje Vašega sina i drugoga momka je nepromenjeno,reče doktor, okrenu se i ode
Ajmo Vidače kući, sačekaj samo trenutak da uđem u dućan da nešto uzmem.
Ja sedoh na klupu u trenu me zaboli glava. Vidim kao kroz maglu ženu sva u belom pored nje ogroman beli pas. Pomaže Bog reče mi žena, ja joj odgovorih Bog Vam pomogao. Beli pas donosi sreću reče žena, pogledajte sa druge strane ulice stoji čovek u crnom sa ogromnim crnim psom. Vi kod kuće imate i belog i crnoga psa. Imam odgovorih joj. Idite u neku svetinju i molite se Bogu. Gde da idem, upitah je,reći će Vam se samo, odgovori mi žena.Protrljah oči, kao da me je odjednom zaslepilo sunce. Milojka ajmo, reče moj muž, ide mo kući. Ustadoh polako, noge me jedva drže, upitah Vidaka, Vidače da li si video ženu sa belim psom. Ne odgovori mi on. A čoveka u crnom sa velikim crnim psom. Ni njega. Što me to pitaš, ma ništa onako, mora da sam pridremala na klupi. Milojka ja tebe dobro poznajem, nisi pridremala, šta si videla. Čoveka u crnom sa crnim psom i ženu u belolim sa belim psom. Ja ih nisam video, ajmo kući. Počeh da plačem, stvari mi se priviđaju. Dođosmo kući na stolu struk bosiljka, suze sama padaju.......
Prošlost kao da se ponavlja
Moj deda je nosio uniformu, zakleo se Kralji i otadžbini, da li je bio pravičan i da li pravedno obavljao svoj posao ja ne znam.Znam samo da su pričali da je bio jako lep, crn, visok sa zelenim očima. Moj Aćim je crn, visok, sa braon očima, ali boja mu se menja prema raspoloženju, kada je sunčan dan imam utisak da su mu oči zelene.
Deda je voleo konje, Aćim ne znam da li više voli konje ili pse?
Mislim da je tu mrtva trka. Milojka, kaži Vidače. Lezi da spavaš, kako da spavam ne mogu da spavam kad j su Bogdan i Aćim u .tako teškom stanju. Idemo Vidače sutra pod Ostrog. Dobro Milojka. Lezi i spavaj. Legoh, da li je san ili java Sviće zora, kiša lije kao iz kabla, idemo pod Ostrog.
Dođosmo u svetinju, hladno je vreme, prilazi mi devojka, lepa duge smeđe kose. Dobar dan, odgovorih joj, dobar dan.Zamolila bih Vas za jednu uslugu, kaži dete.
Ja sam pod Ostrog došla da se krstim,znam šta ćeš da me pitaš, nemaš kumu.
Da, to sam htela da pitam. Ja ću ti biti kuma. Hvala Vam puno, nemoj mi se zahvaljivati moilim te...U susrenam nam ide čovek duge bele brade i kose, Pravoslavni monah. Oče, prilazi mu Aćim.
Koja je vas muka naterala na ovaj put, zapita. Dva momka se bore za život, jedan je naš sin. Pođite sa mnom.Uđosmo u malu prostoriju, poklonismo se moštima Vasilija Ostroškog, izađosmo. Krenusmo za monahom, pričajte, reče.
Sve mu po redu ispričasmo, on upita. Da li Vi postite sredu i petak, da li postite sve velike postove, da li redovno idete u crkvu.Na sva pitanja odgovor je bio Ne. Da li slavite Slavu? Slavimo odgovorismo u glas. Ja zavapih, nikada nikome zlo nismo učinili, naš sin je dobar momak, pošten, vredan....
Da li imate još dece, da ćerku Saru. Ko je okrivio vašega sina da je doneo oružje i da je pucao.Jedan od njegovih drugova i momak što je dobio sina je rekao da je video našega sina sa oružjem. Oni su rođaci, jedino naš sin nikome od njih nije rod. Ja samo znam da naš sin od kuće nije pošao sa oružjem. Pucalo se to je tačno, mnogi od njih su pucali.
Ja ne želim da svalim krivicu na drugoga, naš sin ako preživi rećiće pravu istinu.
On nije kukavica, ako je pucao on će reći da je pucao. A drugi momak, šta je sa njim i on je u teškom stanju. Ja samo znam da Aćim nije poneo pušku, verujte mi iz naše kuće nije izneta puška.Voleo je da piše pesme.
Ja zbog Vas ponizno pred krstom stojim, veliki ljudi su ponovo pred tvorcem svojim
Koliko dobrih dela je iza Vas ne mogu da izbrojim, zbog Vas jedino i samo jedino Boga se bojim , zbog Vas radosno doćekujem nove zore, duhovni pastiri moji se za Pravoslavlje bore.
Danas je dobio sina slavno ime, neka se njegovi roditelji ponose sa njime. Lepo napisano, čudno da momak koji tako zbori oružje i pucati voli.Neke ljude ponese atmosvera, trenutak.
Milojka, Milojka, Vidače zašto vićeš.
Opet sanjaš, ne sanjam bili smo pod Ostrogom.
Jesmo bili smo pre neki dan.
Ustani i sedi moram ti nešto reći Bogdan je preminuo. Jao majko moja mila, reci mi da to nije tačno, molim te reci mi da li sanjam Ja sam opterećena snovima, više ne znam šta je san a šta java. Milojka ovo je java. Bogdan je preminuo.
Sedam dana kasnije preminuo je i Aćim. Nad grobom je stajala majka gorke suze lila, otac, sesrta, devojka raspletene crne kose nemo je stajala u ruci je držala stručak bosilkja, tresla se u, ali suzu nije pustila. Samo je prozborila, moj Aćim je bio junak, za junakom se ne plače. Prošle su godine, devojka se nikada nije udala..... Ko je pucao nikada nije otkrive, oni što su znali tajnu su sa sobom poneli u grob. A znali su da nisu pucali ni Aćim ni Bogdan. Vujica je pričao po selu da je pucao Aćim, on koji ni po danu nije dobro video, zbog čega je tako pričao, zbog čega je pričao ..... Na Aćimovom grobu i dan danas raste bosiljak,a prošlo je toliko godina, smenjivala su se godišnja doba,sunce, kiša,sneag je nekada toliko vejao da se prst pred okom nije video. Musa, verni Aćimov pas je dane provodio na Aćimovom grobu, danju ležao i režao ako bi neko nepoznat prišao grobu, to je grdosija od psa.Noću je zavijao, ledila se ljudima krv u žilama, jedne kišovite noći zavijanje je prestalo,Musa se pridružio svome vernome drugu. Pokopani su jedan pored drugoga. Humka je bila toliko velika, da bi neko pomisliio da je tu čovek sahranjen. Ostao je da pazi na Aćima i na onome svetu. Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i ona se nastanjuje u Vojvodini
Žive selo do sela, i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina.
Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice,
Слика може припадати 1 особа, напољу и дрво
Свиђа ми се
Коментар
Подели

 




Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i ona se nastanjuje u Vojvodini.
Žive selo do sela, i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice.
Olivear je posle toliko godina saznala pravu istinu, šta se desilo te noći ko je bio kriv za sve.....
Ko je vera a ko je nevera,
Priči nije kraj, priča ima nastavakl, ono što se dešavalo te noći niko ni u najluđim snovima ne bi pomislio.
Bosiljak raste u jednom dvorištu, žena u crnom prilazi bere stručak, protrljava ga kroz prste, ona voli miris bosiljka......
Bosioče, moj zeleni....
Olivera je uvek verovala u putovanje kroz vreme. Tolike su godine prošle, pričalo se jedno vreme pa kao i sve zaboravilo, ali Bogdanova i Aćimova porodica nikada nisu zaboravile.
Voleo je konje vrane....
Kao putnik kroz vreme odavde pa do večnosti........,
Bol menja psihu ljudi, ali ljutnja u čoveku pokreće ono što živ čovek pomisli da nikada ne bi mogao izdržati. Ljutnja i bes te teraju da ideš dalje, da koračaš kao vojnik, nije poenta ove priče osveta, Aćim nije bio osvetoljubiv čovek, poenta je samo biti čovek.
Budimo ljudi......

 



Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i one se nastanjuju u Vojvodini , i jedna i druga porodica imaju po troje dece.

Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice.
Mamaaaaa, molim Ivane, uh koliko ja tebe volim mama. Ha, ha, šta ti treba? Ništa, čvrsto Ivan prigrli maju. Bolje grli neku devojku. Ivan je visok, krupan momak, crne kose i smeđih očiju, boja očiju mu se menja , od smeđe do zelene. Preci sa očeve strane su svi srednjeg rasta, i Ivanov otac je prosečne visine, više mršav. Ivan je momčina, tako je govorila moja strina Desa, najlepši muški potomak porodice . On bi se zarumenio kada bi mu to moja strina rekla i malo bi se isprsio. Ja bih mu rekla,, pogledaj ga šepuri se kao paun”.Njega nisi mogao da ne voliš, podvuče se čoveku pod kožu. On bi odgovorio preovladali Hercegovački geni. Odrastao u Vojvodini sa dušom gorštaka.
Znaš mama, kako je to, kako ste se ti i tata upoznali. Pričala sam ti sto puta i tebi i tvojoj sestri Ivani. Jesi, ali ispričaj ponovo.Ovako je sve počelo.
"Hej, drugari donela sam krpenjaču, da li mogu i ja sa vama da se igram? Briši mala, kakva krpenjača, fudbal je za dečake a ne za devojčice, igraj se sa lutkama.
Pogledaj kakve su ti noge, kao kod rode, dva štapića.
Svi su počeli da se smeju, a on me gledao svojim prodornim očima, ja sam jedva zadržavala suze. Besno sam mu rekla, ali nisam debela i bezobrazna kao ti, a ni fudbal ne znaš da igraš, kao da imaš dve leve noge.
Od tada je prošlo dobrih petnaest godina, mi smo se svaki dan sretali i stalno svađali. A onda bi lep letnji dan, obukla sam šorts i majicu, ponela fudbal i pravac igralište. Bio je i on tamo, igrao je fudbal, pogledao me je kao da me prvi put vidi i rekao „hej, hoćeš da igraš sa nama fudbal?“ Podrugljivo sam mu odgovorila: šta, Pele me želi u svojoj ekipi? Opet smeh, pa polomićeš mi noge, noge su mi kao čačkalice.
Pogledao me je sa čudnim sjajem u očima i rekao „nekada bile, sad su noge od milion dolara“. Znaš Ivane doseljenici iz Hercegovine i Bosne se baš nešto i nisu voleli. Ja bih kao klinka rekla ah ovi Bosanci i nisu nešto pametni. Jednom mi je mama jednog Bosanca Anica, prigovorila, a nije ti odgovarao moj sin a opet si se udala za Bosanca.



Tvoj tata nije odustajao on je bio uporan. Slatka si ti devojka bila, oštra bez dlake na jeziku, čuo sam da je jednom jedan momak zbog tebe hteo da skoči u Dunav. Ivane dečja posla. Moj školski drug je bio zaljubljen u mene, tu noć kada sam se ja udala on je lio gorke suze, tako mi je jednom ispričala njegova mama kada smo se srele. Nezvanično se ženio par puta ali ni sa jednom nije ostao. Sreli smo se nedavno, samo mi je rekao znaš koliko sam ja tebe voleo, noć kada su došli po tebe ja sam lio gorke suze. Brisao sam ih , pun ljutnje i besa i pitao se zašto. Ti si znala da ja tebe volim. Znam, ali ti si za mene bio i ostao moj najbolji drug. Uvek smo bili dobri drugovi. Zar si se morala udati za drugoga? Da li je on zgodniji, lepši, pametniji, uspešniji od mene. Rekla sam ti mi smo uvek bili najbolji drugovi, da ali ja tebe nisam tako gledao, tražio sam te u drugim ženama ali te nisam mogao naći. Znam ja to, ali šta ja tu mogu. Nisam ništa posebno, visoka sam, vitka, imam plavu kosu i smeđe oči, koje menjaju boju kada plaču. Za mene si uvek bila i ostala najlepša i najbolja. Ti si za mene uvek ostao moj drug, najbolji, bolji od svih. Zamisli da sam se udala za tebe, a da ti nisam pružila ljubav koju zaslužuješ, to ne bi bilo pošteno prema tebi, vremenom bi počeo da me mrziš. Čudni su putevi Božji. Baš svašta, pa ja se onda ne bih rodio a ni Ivana. Ma to više i nije bitno, znaš Ivane da sam ja romantična duša, znam mama, voliš misterije, cveće, životinje, putovanje kroz vreme. Volela bi da vidiš kakvi su ti bili preci, da li smo čisti Srbi ili imamo i neke druge krvi. Baba ti je od Muratovića jesta od Stoca ali su Srbi. A tatu ni ne moram da pitam. znam da si ti ljubav njegovog života, sto godina ste zajedno, haha....
Ivane setila sam se da sam jednom sedela na klupi u Novom Sadu sa Ivanom, prišla nam je jedna žena, nije Romkinja i počela da nam priča, Ivani to nije zanimalo, meni je rekla da joj se ne dopada to što smo muž i ja sudbinski vezani.Nisam htela da je pitam šta to znači, možda je privlačim neku negativnu energiju. Ma šta pričaš mama, kome si ti nažao učinila. I kada vičeš na Ivanu i mene posle ti bude žao. Jeste Ivane ja sam brzopleta, ne znam da izbrojim do deset , kažem nešto pa mi bude žao. Znam ja to, sećašse ono znaš izvini, ali noga ti je kao papak od svinje, pa si se posle izvinjavala. Nisam Vam se nikada mnogo mešala u život ni tebi ni Ivani , odrasli ste ljudi. Rekla sam sto puta Jakovu , za sreću je potrebno tako malo. Ivana ima posao koji voli, ti takođe. Ti tvoji konji i psi. Ti znaš priču kako sam te teško rodila, karlično,jedne zimske noći na Katolički božić, bilo je da li ćemo uopšte preživeti. Ja nisam imala mleka da te dojim, ušao je doktor takođe se zvao Ivan i pitao me:" Da li Vaš sin može da sisa kod Mare, ona je rodila dve devojčice" Rekla sam, naravno samo da ne bude gladan. Mara je Romkinja rodila je dve devojčice, jedna je imala kao beleg na čelu zvezdu. Dala sam te u ruke Mari, počeo si halapljivo da sisaš, ja sam bila srećna, nećeš više toliko plakati, i stvarno prestao si da plačeš, imao si veliki hematom na glavi, Mara me upitala šta je to. Rekla sam joj da si se jedva rodio, karlično, zaglavila ti se glava, bio si 59 cm dugačak i 3200g težak.Na dan kada smo Ivan i ja izlazili iz poroduilišta Mara mi reče, znaš moje ćerke i tvoj si su brat i sestre po mleku. Dobro Maro odgovorih joj, lepo je da znam da Ivan ime sestre po mleku, samo znaš kada bi se Ivan zagledao u jednu od mojih ćerka ne bi mogli biti muš i žena, dojila ih je ista majka, Dobro, odgovorih joj, mada sam pomislila, koja je verovatnoća da se oni sretnu. Ivan je voleo da se šali i govorio”pa zato ja volim konje, da jašrm bez sedla po ovoj beskrajnoj Vojvođanskoj ravnici. Konji i mene vole, vole te Ivane , ti se ogledaš u njihovim očima. Ali i tvoji preci su voleli konje, i deda ti je voleo konje i dedina braća, to je porodično. Ivane a da mama sada tebe nešto pita? Pitaj, odgovori Ivan.


 
Čula sam, da si se zaljubio da pišeš ljubavne pesme. Ma ko ti je to rekao, bezveze....Dobro Ivane kad ti tako kažeš.
Šta si danas pekla, da li si slikala za tvoj blog, ako jesi da možemo da probamo.
Pravila sam Tain hleb i zeljanicu. Hleb neću ni da probam mora da je tvrd ko kamen.
Daću ja tebi kamen, jedi zeljanicu. E to može, volim zeljanicu, opseću sve krajeve. Opseci, malo ću poneti i komšiji Crnogorcu. Znam ja to tvoje malo, pola tepsije. Ma ti nikada nisi bila prokleta, uvek si delila po komšiluku. Ajde nosi. Idem večeras sa Vukom i Obradom kod jednog prijatelja dobio je sina, pozvan sam. Ko ti je taj, otkud on tebe da zove, pa eto družimo se preko pasa. Pozvao me je. Dobro, idi kada te je pozvao, ali Brate zar ti svugde moraš ići. Ujutru rano ustaješ, moraš na posao. Ma neće to dugo trajati, brzo ću se vratiti. Obrad dolazi kolim za pola sata po mene sa detetom i ženom . Dobro, spakovaću ti kruškovaču da poneseš, nemoj spakuj mi lozu, oni su Crnogorci više vole lozu. Onu staru dvadeset godina. A u Ivane zar baš tu, ajde mama za to ne mora tata znati, neće ni primetiti. Dobro i ako primeti da je nema ja ću reći da sam nešto pomerala i razbila flašu. Lukava moja Hercegovka, misliš da će ti tata poverovati. Znaće da nije tačno. Ne brini snaćiću ću se ja. Nisam ni verovao da nećeš. I molim te nemoj me sto puta zvati na mobilni, biće i muzika,možda neću čuti da mobilni zvoni a poznavajući tebe ti ćeš odmah dići frku. Ajde idi, stigao je Obrad.
Jakove , štaje Vera, Han zavija. Ma zavija na mesec i podriguje kao čovek, prejeo se. Vera molim Jakove, Ivana još nema a skoro će zora. Pa Bože kakvo je to veselje da traje do zore. Baš čudno, zvaču Ivana na telefon da vidim gde je. Jakove, Ivan se ne javlja na telefon. Možda su malo više popili pa ostali da spavaju odgovori Jakov, znaš da se baš zaljubi, ko zna gde je, momak ko momak. Idem na posao zvaću ga na mobilni. Dobro.
Oko pola sedam je zvoni mi telefon, Hvala Bogu Ivane pa gde si ti? Nije Ivan Vuk je, Ivan je na urgentnom. Štaaa. Ne brinite, nije ništa strašno stao je na ozvučenje od muzike malo ga je udarila struja. Što nam odmah noćas niste javili, nismo hteli da Vas uznemiravamo. Šta niste, trebali ste nam odmah javiti. Moram u bolnicu, zovem Jakova.Jakove , vičem preko telefona, naš Ivan je u bolnici. Nije samo Ivan u bolnici u bolnici je još jedan momak . Otkud njih dvojica zajedno, ko je taj momak. Bore se za život.


Noć polako pada, Jakov, Vera i Ivana ne znaju šta ih je snašlo, poruke stižu sa svih strana, telefon non stop zvoni.
Odjednom, čuje se zvono na vratima, policija.
Dobro veče, dobro veče.
Porodica Babić, da.
Imamo nalog da Vam pretresemo, kuću. Zbog čega? U glas upitasmo, zbog pucnjave . Njih osmoro uđoše, sve otvaraju, izvinite šta konkretno tražite? Oružje. Mi oružje nemamao u kući, pre par godina muž je vratio dugu devetku, imamoi potvrdu. Policajka ulazi otvara kutije ne nalazi ništa, podiže kauč, traži traži….
Odlaze, hvala bogu. Jakov , me grli Vera ajde lezi.


Majko, draga moja majko, nisam kriv

Oni koji mene krive za sve ni sami ne znaju pravu istinu. Majko, onaj ko je presekao kabal ni ne zna da ga je presekao.
Kao malom si mi pričala priče o magijskoj moći zove, gde se bore dve strane, crna i bela, siva ne postoji. Strane dobra i zla. Kojoj strani bi se priklonio tvoj sin? U dvorištu imamo ogromnog belog psa, imamo i drvo zove. Nemoj me prekidati, samo slušaj. Prođi kroz vremenski portal, vratićeš se godinu dana unazad, možeš samo posmatrati, odmah da ti kažem da ništa nećeš moći učiniti, niti promeniti. Stani ispod drveta zove, vremenski portal će se otvoriti, ti ćeš biti samo posmatrač. Poznavajući tebe majko, znam da ćeš pokušati nešto da učiniš, ali veruj svome sinu ništa nečeš moći.
Kazaljke sata kao lude, vraćaju vreme unazad. Usamljena kuća kraj pruge, čuje se muzika, žagor ljudi i pucnjava. Slavi se. Mrkli mrak je skoro će ponoć. Jedan momak i moj sin stoje na pruzi, čuje se lavež pasa, valjda se boje pucnjave. Šta moj sin radi na pruzi?Odjednom nešto fijuknu kroz vazduh iz dvorišta i preseče kabel od struje na pruzi na dva dela. Srce mi za trenutak stade, htedoh da potrčim ali ne mogu, vičem iz sveg glase, bežite, bešite. Ali oni me nečuju. Bljesak jedan pa drugi, puče žica na dva dela, duži kraj pade na visokog momka a kraći na moga sina. Ja drhtim, plačem. Sa strane stoji čovek u crnom sa crnim psom i sve posmatra,ja mu vičem pomozi im čoveče, ali on me ne čuje. Visoki momak leži na pruzi a moj sin pored pruge. Pridiže se moj sin ali pade nazad, gleda u nebo. Čuje se vriska, ljudi trće, čovek sa psom se priključuje masi i nešto im govori, ja ništa ne čujem, ali kako čujem zvuk sirene. Jedan momak drži mastan džak, šta je u džaku? Prilazi mu drugi momak i nešto mu govori. On odlazi sa džakom. Čovek u crnom nestaje u dvorištu. Momak crnomanjast sakuplja nešto, rastrčao se na sve strane, šta kupi?Sve vidim, ali ne mogu da se pomerim noge mi kao cementirane. Skoro će ponoč, čujem sinov glas" majko moraš se vratiti pre ponoći".Ne mogu, ne mogu te ostaviti samoga, moraš, moraš idi, videla si šta si treb.ala da vidiš. Ništa ne razumem, majko u šoku si, razumećeš. Idi majko molim te, moli te tvoj sin , idi.......Neću ne mogu te ostaviti samog....





Majko, moja mila majkooooo

Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on.

Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim.

Kakve veze mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.

Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...

Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....

Mama, ko je čovek u crnom?

Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta. Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.

Mama Aćim nije bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije

ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga,

da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim. Ti i moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv. Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu.



Majko, Aćim bdi nada mnom i noć i dan

On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je ista kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar Ivan, Ivana, ,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.

Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?

Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje su menjale boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu.

Ja ne znam više šta je san, a šta java. Devojka u belom, sa licem anđela,

Aćim mi dgovori srcu ne možeš narediti ili voliš ili ne. Aćime, upitah ga ja, nas dvojica ličimo kao jaje jajetu da li ću ja doživeti tvoju sudbinu. On podiže glavu, uhvati me za ruku i reče.Ja sam došao da ti pomognem, borio sam se svim silama, da tu noć ne budeš na mestu gde si bio. Ni ti ni drugi momak. Bdio sam nad tobom više od trideset godina. Zašto nisi poslušao majku, kada ti je rekla da ne ideš? Zašto si otišao, tu noć, zaštoooooo. Toliko godina sam te čuvao i uspeo da te sačuvam. Aćim, pre par meseci na našoj kući sa ulice se pojavila krvava mrlja, mama je to videla, prvo je pomislila, pošto ja kupujem meso za pse, da je neko udario u fasadu džakom pa da je ostala mrlja, ali nije…onda da je neko prosuo farbu, ali nije to je bila krv. Mama se uplašila, noću nije mogla da spava nešto je gušilo, znaš mama ko mama. Moja majka, oštra na jeziku, uvek je bila tu da me zaštiti, u vatru u vodu bi za svoju decu, Aćime pitala me je da li moraš baš svugde da ideš. U Hercegovini moja baba mi je pričala, da su noć kada sam ja nastradao čuli u krošnji kao da nešto huče, jezivo je zvučalo. Deda je pucao I pogodio tu pticu, ranjena je odletela, sutradan u njihovu kuću je došla komšinica koja živi preko brda, da pita kako sam. Ruka I rame su joj bili zavijeni, pitali su je šta joj je nesretnici bilo, rekla je da je krava ubola rogom. Ništa strašno proćoće. Znaš, čija je to baba bila, devojke u belom.

Aćime da li ti veruješ u nadprirodno? Ne, a Ivane ? Ne znam više ni sam, moja mama je škorpija u horoskopu,ona je uvek volela misterije, romantična je, ali je naprasite naravi, lako plane, pa joj posle bude žao, i moja majka je takva bila. Šta ti je horoskop i škorpija. Ivan se nasmeja, zaboravio sam ti ne znaš šta je to. Datum i mesec u kom si rođen odrećuje koji si horoskopski znak. Ivane ja sam rođen 25.12. koji bi znak bio ja u tom tvom horoskopu. Jao, jauknu Ivan , šta je upita ga Aćim. Rođen si na isti datum kada i ja. Kako je to moguće. Bio bi Jarac. Vreme rođenja sigurno ne znaš, mene je moja majka rodila u 4 časa i 20 minuta, naopačke, doktori ovdašnji kažu karlično,na Katolički božić. Istog datuma smo rođeni, šta se to dešava Aćime, odgovori mi. Ne znam....

Ni ja više ne znam, pas zareža, u sobu uđe medicinska sestra. Pacijentovo stanje, nepromenjeno, primače se Ivanu i pomazi ga po glavi. Tako mlad momak prozbori. Polako zatvori vrata za sobom. Ivane niko ne može u sobu kod tebe osim doktora i medicinskih sestara. Ne može. Ali verujem da moji roditelji i sestra svaki dan dolaze ili pitaju telefonom.

недеља, 22. мај 2022.

 Majko, Aćim bdi nada mnom i noć i dan

On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je ista  kada i kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj  sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.

Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?

Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje su menjale boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu. 

Ja ne znam više šta je san, a šta java. Devojka u belom,  sa licem anđela, 

Aćim mi dgovori srcu ne možeš narediti ili voliš ili ne. Aćime, upitah ga ja, nas dvojica ličimo kao jaje jajetu da li ću ja doživeti tvoju sudbinu. On podiže glavu, uhvati me za ruku i reče.Ja sam došao da ti pomognem, borio sam se svim silama, da tu noć ne budeš na mestu gde si bio. Ni ti ni drugi momak. Bdio sam nad tobo m više od trideset godina. Zašto nisi poslušao majku, kada ti je rekla da ne ideš?

Čovek u crnom




 
 Majko, moja mila majkooooo

Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on.

Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim. 

Kakve veze  mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.

Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...

Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....

Mama, ko je čovek u crnom?

Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta.  Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.

Mama Aćim nije  bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se  nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije

 ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga,

da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri  pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene  dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim.  Ti i  moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije  otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv.  Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu