Vratiću se majko

Vratiću se majko

25.05. 2021.-25.05.2022.

Majko nisam kriv

Prošla je godina,

11.05 2021. godine, dan kada je moj sin otišao i više se nije vratio. Taj dan ja sam osuđena na doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja.

Ja ne tražim pomilovanje, ja samo tragam za istinom.....

Majko, nisam kriv

Zašto ne dadoh Aćimu deo Taina, da ga čuva od svakoga zla.

Ma da sam i pokušala on bi se nasmejao i rekao, mama da li si ti normalna?

Hleb je počeo da krcka i da ispušta zvuke, zavijanje vetra, zavijanje vuka, šta je ovo.....

Tain je jako lepo izgledao, ali ta krckava kora tako lepog zlaćanog izgleda kao iz utrobe da je nešto poručivala.

Ulazi moj sin Aćim , a u mama baš ti je dobar ovaj hleb, kao da je sa fronta. Ma ćuti, govorim mu ja, vidi kako lepo izgleda.

Ha,ha, sa njim možeš da ubiješ čoveka....

Ako ti se ne dopada nemoj da ga jedeš, i ni slučajno da ga nisi načeo dok je vruć?

Dobro, pritisnu ga prstom, a uh ko kamen. ha,ha.....Otkud to da si ga ukrasila šebojem kad najviše voliš bosiljak? Znaš, znam mama bosiljak je jako volela tvoja baba Sava, koju si ti neizmerno volela, znaš koliko sam puta čuo tu priču. Znam, ali treba da znaš ko su ti preci. Znam, brate skoro do petog kolena.Oćeš da ti izdeklamujem.Daću j a tebi deklamovanje, jao nemoj tako da me stiskaš polomićeš mi sve koščice. Žilava si ti mama, ma izlazi napolje, našao si mamu da zafrkavaš, ma žnaš ti koliko tebe tvoj Aćim voli. Znam,znam, geni bosanski i hercegovački. Stara moja preovladali malo više hercegovački.... Samo da ti kažem, ajde reci.

Nemoj slučajno da si Musi davala ovaj hleb, zaboleće ga stomak .....

I da večeras idem na jedno veselje, ne znam kada ću se vratiti.

Gde sad ideš, da li moraš...Da li moram, ne mogu da odbijem.

Danas me pita Marko, otkud da si mi dala ime Aćim, to je neobično ime.

Jeste, ali ja volim ta stara imena, posebno ime Aćim. Pradeda mi se zvao Ivan čudi me da mi nisi dala to ime. Lepo je ime Ivan, ali ja volim ime Aćim, dedin brat se zvao Aćim. Pa dobro, još sam dobro sa imenom i prošao. Zamisli da sam bio žensko pa da si mi dala neko starinsko ime slično tvome, Sara je imala sreće,zamisli Milojka. Zar je ime toliko bitno.Ma bolje da kažem da nije, ko će sa tobom izaći na kraj.

Dobro, baš moraš ići na to veselje, pa vi i niste neki drugovi?

Jao ista si ko Ivan i on mi govori šta ćeš tamo, nisu oni tvoje društvo.... Ivan je dobar momak, kako on nije pozvan, kako da ga zove oni se ne druže....

Ne družiš se ni ti nešto posebno sa tim momkom, što je dobio dete.

Ko još ide?

Moja dva druga, moja dva brata. Ti znaš koliko smo mi dobri, znam Aćo, znam koliko ih ti voliš,

Vole i njih dvojica tebe, ali rođena braća su braća....

Ja sam njima kao brat , tako kažu braća Brankovići....

Onad su Vuk i Vujica Branković i moji sinovi..... Sara može da bude srećna ima tri brata, tri zaštitnika, tri momčine ko od stene odvaljene, blago njoj.

Ajde idi spremaj se

Da ponesem onu lozu staru dvadeset godina? Ponesi čedo majkino rodio se sin, a i da je devojčica isto je, dete je dete. Ma da vI Hercegovci i Crnogorci volite prvo da bude muško, a sledeće šta bude. Neka je svojoj porodici živ i zdrav.

Lepo se provedi, možada se zagledaš i u neku devojku....

Mama u kome veku ti živiš?

Čini mi se u devetnestom. Ma kakav devetnaesti, ti si kao putnik kroz vreme mama. Aćime, ma šta se sada buniš, voliš misterije, teorije zavere. A ja kada pričam o tome ti dobro naćuliš uši. Jeste mama pa ja sam duša tvoje duše.

Ajde, ćao mama, idem da se spremim, Vuk dolazi po mene za par minuta, pa odesmo. Dobro.....

Gluvo doba noći, Vidače, Aćim još nije došao kući?

Lezi bona, momak ko momak, doći će.

Vidače, šta je sad, Musa zavija, to jezivo zvuči. Milojka šta ti je spavaj to vetar fijuče, doći će, mora ujutru rano na posao, konji ne mogu čekati podne da se nahrane i napoje.

Vidače idem ja da komšinice Radojke i njen sin je bio na veselju da vidim da li se vratio.

Nemoj uznemiravati ženu, momci se malo zapili, ostali svi kod domaćina da spavaju. Dobro kad ti tako kažeš.

Saro, čedo mamino ustani.

Odmah majko, a gde je Aćo, nešto se dugo zadržao mora da ašikuje sa nekom...

Ko će ga znati, rekao je da se neće dugo zadržati, još ga nema, Musa je jako nervozan, reži, zavija, pa mama Musa je njegov pas znaš koliko se oni vole.

Mama ne brini otišao je sa svojim najboljim drugovima. Ma idem ja kod Radojke da vidim da li je njen Bogdan došao i on je otišao sinoć, ne sa njima, otišao je sam ali je otišao na veselje oni su rođaci. O Radojkaaaa. Kojim dobrom Milojka tako rano, ajde da popijemo kavu. Nisam zato došla da li je tvoj Bogdan kod kuće? Moj Aćim se još nije vratio, bogami nije ni moj Bogdan. Gde li su se zadržali. Idem ja do brata da vidim, mogu li i ja sa tobom. Možeš bona, kako ne bi mogla. Ja neću da ulazim u kuću, sramota je rodilo se dete a ništa nisam ponela. Ti si ipak rod. Dobro bona.

O brate,

Šta je ovo kao da ovde nema žive duše, a noćas su slavili, pucalo se do nas se čulo.

Evo izlazi Vidoje...

Vidoje Boga ti gde su moj Bogdan i Milojkin Aćim, još se nisu vratili kući.

Radojka, sinoć se malo pucalo, malo se popilo momci ko momci malo pucali, zrno slučajno pogodilo Bogdana i Aćima ali ne brinite sve će biti u redu.

Kuku meni jadnoj zakukaše žene u glas. pa što ne javi, kada se to desilo?

Nešto malo pre ponoći, prebacili su ih u bolnicu, ništa strašno biće momci dobro. Ne brinite.

Kako da ne brinem jadna li nam majka koja nas je rodila zakuka Radojka. Milojka se sruči na zemlju ko pokošena. Vidoje povika Borka, brzo vodu, pade Milojka ko pokošena.

Evo voda, Milojka se polako pridiže.

Da li će Bogdan i Aćim biti dobro. Što nam nejavi da odmah idemo u bolnicu.Biće dobro jaki su oni momci.

Kako nam ne javiše braća Branković ništa. Ne znam. Ajde pohitajte Vas dve kući pa u bolnicu.

Radojka tu nešto nije u redu ništa nam nisu javili a deca su nam u bolnici. Ajde što nisu nama ali kako tebi nisu javili pa ti si mu rođena sestra. Evo ga ide i moj Vidak, Vidače plačnim glasom mu pritrča Milojka naš Aćim je sinoć na veselju ranjen pucalo se, kaže Vidoje ništa strašno, sa njim je u bolnici i Bogdan i on je ranjen.

O Bože pomozi, ajmo brzo u bolnicu.

Kako nam niko ne javi, plačnim glasom reče Vidak, ni braća Branković. Gde su braća Branković, oni sigurno znaju šta se desilo, gde je tvoj bratić, pa tako nešto da se desi a da nas niko ne obavesti. Moj Aćim nije poneo oružje od kuće, otišao je sa Vukom Brankovićem, a tvoj Bogdan je otišao sam. On ne voli oružje ni da vidi. Aćim je poneo litru rakije i čisto srce bio je tako srećan što ide. Kuku meni jadnoj, samo da deca prežive, da se oni oporave. Doktore zavapi Milojka, kako je moj sin. U teškom je stanju, odgovori doktor, pratimo ga, u goroj situaciji je Bogdan.

Pa kako, nama su rekli da su malo povređeni, ništa strašno. To nije tačno ja Vam kao lekar moram reći istinu.

Mila majko moja, da li će naša deca preživeti. Od toliko gostiju da nama niko ništa ne javi, ni domaćin, ni Brankovići, pa ljudi moji da li neko zna šta se te noći desilo, nije moguće da niko ništa nije video. Evo ide Vujica. Vujice sine šta se desilo? Vujica sagnu glavu i ne reče ništa,Milojka reče mi Vidak, pusti Vujicu, vidiš da je potrešen, smiri se malo, biće sve u redu. Šta će biti u redu Vidače, naš sin je u jako teškom stanju , Bogdan u još gorem, ne mogu da se smirim, nije bio mrkli mrak, da se ne vidi prst pred okom, ako je slavlje bilo napolju valjda je postojalo neko osvetljenje i fenjer da je goreo nešto bi se ipak videlo. Mesec je zašao za oblake, kako njih dvojica da nastradaju. Bože samo da deca budu dobro, Danas je Vasilije Ostroški, Sveti Vasilije pomozi Bogdanu i mome sinu. Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje.....

Mama, mama,

Molim Saro, mama ti vrištiš, smiri se hajdemo kući doćićemo ponovo sutra.

Noć pada, Milojka molim Vidače, moraš malo leći da se odmoriš. Vidače, gde smo mi danas bili ja se uopšte ne sećam današnjega dana, znam da sam negde išla ali ne znam gde. Gde je Aćim, gde je Sara?

Gde smo mi danas išli, molim te nemoj vikati na mene ne mogu to da podnesem, ne sećam se današnjega dana.

Milojka Bogdan i Aćim su nastradali neko je pucao na veselju.Kako su nastradali, molim te ispričaj mi sve polako.

Milojka moja sve ću ti ispričati,ti lezi a ja ću pričati.

Ti znaš koliko ja volim, Aćima, Saru, tebe. Znam Vidače, pa trideset šest godina smo zajedno.

Ti si ljubav mog života, Milojka ti znaš koliko ja tebe volim.

Znam Vidače.

Spavaj molim te, sve će biti dobro, sutra je novi dan, videćeš momci će biti dobro.

Naš Aćim je momčina, plemenit, čistog srca, Bogdan je momak ipo, dobar taj mrava nije zgazio, daće dobri Bog i Vasilije Ostroški da momci prežive.

E moj dobri Vidače, valjda će biti tako.Spavaj molim te, sutra ćemo ponovo u bolnicu.

Hoćemo ali samo da momci budu dobro.

Biće, sutra je novi dani.

Bojim se Vidače, Musa ponovo zavija, nije to vetar, čujem ga zavija kao vuk.

Šušti mi u ušima, molim se u sebi Vasilije Ostroški danas je 12.05. pomozi deci.

Polako sviće novi dan, ustani Milojka idemo u bolnicu.

Odmah ću, kakvo je vreme napolju malo je prohladno duva neki vertar.

Vidače da li si nahranio pse, ne brini bio je Ivan on će hraniti pse dok Aćim ne bude bolje, tako je rekao. psi su njegova briga.

Dobro, idemo onda.

Milojka, pričala si noćas u snu.Ne mogu da verujem, pa ja nikada to nisam radila.

Jesi ovoga mi krsta. Šta sam pričala:,,Kad god te vidim suze same krenu, volim tebe a grlio sam drugu ženu“

Vidače to su stihovi pesme koju je Aćim napisao pre neki dan, znaš da on voli da piše pesme.Ma znam u momentu smisli pesmu. Ima dara za pisanje.Ima, pa kao malom ja sam mu umesto bajki čitala epske pesme. Znam najviše je voleo pesmu o Predragu i Nenadu.Da rani majka dva nejaka sina u u zlo doba u gladne godine.

Pitam ga ja hoćeš da ti mama ispriča neku bajku, on kaže neću hoću Predraga i Nenada.Stanje Vašega sina i drugoga momka je nepromenjeno,reče doktor, okrenu se i ode

Ajmo Vidače kući, sačekaj samo trenutak da uđem u dućan da nešto uzmem.

Ja sedoh na klupu u trenu me zaboli glava. Vidim kao kroz maglu ženu sva u belom pored nje ogroman beli pas. Pomaže Bog reče mi žena, ja joj odgovorih Bog Vam pomogao. Beli pas donosi sreću reče žena, pogledajte sa druge strane ulice stoji čovek u crnom sa ogromnim crnim psom. Vi kod kuće imate i belog i crnoga psa. Imam odgovorih joj. Idite u neku svetinju i molite se Bogu. Gde da idem, upitah je,reći će Vam se samo, odgovori mi žena.Protrljah oči, kao da me je odjednom zaslepilo sunce. Milojka ajmo, reče moj muž, ide mo kući. Ustadoh polako, noge me jedva drže, upitah Vidaka, Vidače da li si video ženu sa belim psom. Ne odgovori mi on. A čoveka u crnom sa velikim crnim psom. Ni njega. Što me to pitaš, ma ništa onako, mora da sam pridremala na klupi. Milojka ja tebe dobro poznajem, nisi pridremala, šta si videla. Čoveka u crnom sa crnim psom i ženu u belolim sa belim psom. Ja ih nisam video, ajmo kući. Počeh da plačem, stvari mi se priviđaju. Dođosmo kući na stolu struk bosiljka, suze sama padaju.......

Prošlost kao da se ponavlja

Moj deda je nosio uniformu, zakleo se Kralji i otadžbini, da li je bio pravičan i da li pravedno obavljao svoj posao ja ne znam.Znam samo da su pričali da je bio jako lep, crn, visok sa zelenim očima. Moj Aćim je crn, visok, sa braon očima, ali boja mu se menja prema raspoloženju, kada je sunčan dan imam utisak da su mu oči zelene.

Deda je voleo konje, Aćim ne znam da li više voli konje ili pse?

Mislim da je tu mrtva trka. Milojka, kaži Vidače. Lezi da spavaš, kako da spavam ne mogu da spavam kad j su Bogdan i Aćim u .tako teškom stanju. Idemo Vidače sutra pod Ostrog. Dobro Milojka. Lezi i spavaj. Legoh, da li je san ili java Sviće zora, kiša lije kao iz kabla, idemo pod Ostrog.

Dođosmo u svetinju, hladno je vreme, prilazi mi devojka, lepa duge smeđe kose. Dobar dan, odgovorih joj, dobar dan.Zamolila bih Vas za jednu uslugu, kaži dete.

Ja sam pod Ostrog došla da se krstim,znam šta ćeš da me pitaš, nemaš kumu.

Da, to sam htela da pitam. Ja ću ti biti kuma. Hvala Vam puno, nemoj mi se zahvaljivati moilim te...U susrenam nam ide čovek duge bele brade i kose, Pravoslavni monah. Oče, prilazi mu Aćim.

Koja je vas muka naterala na ovaj put, zapita. Dva momka se bore za život, jedan je naš sin. Pođite sa mnom.Uđosmo u malu prostoriju, poklonismo se moštima Vasilija Ostroškog, izađosmo. Krenusmo za monahom, pričajte, reče.

Sve mu po redu ispričasmo, on upita. Da li Vi postite sredu i petak, da li postite sve velike postove, da li redovno idete u crkvu.Na sva pitanja odgovor je bio Ne. Da li slavite Slavu? Slavimo odgovorismo u glas. Ja zavapih, nikada nikome zlo nismo učinili, naš sin je dobar momak, pošten, vredan....

Da li imate još dece, da ćerku Saru. Ko je okrivio vašega sina da je doneo oružje i da je pucao.Jedan od njegovih drugova i momak što je dobio sina je rekao da je video našega sina sa oružjem. Oni su rođaci, jedino naš sin nikome od njih nije rod. Ja samo znam da naš sin od kuće nije pošao sa oružjem. Pucalo se to je tačno, mnogi od njih su pucali.

Ja ne želim da svalim krivicu na drugoga, naš sin ako preživi rećiće pravu istinu.

On nije kukavica, ako je pucao on će reći da je pucao. A drugi momak, šta je sa njim i on je u teškom stanju. Ja samo znam da Aćim nije poneo pušku, verujte mi iz naše kuće nije izneta puška.Voleo je da piše pesme.

Ja zbog Vas ponizno pred krstom stojim, veliki ljudi su ponovo pred tvorcem svojim

Koliko dobrih dela je iza Vas ne mogu da izbrojim, zbog Vas jedino i samo jedino Boga se bojim , zbog Vas radosno doćekujem nove zore, duhovni pastiri moji se za Pravoslavlje bore.

Danas je dobio sina slavno ime, neka se njegovi roditelji ponose sa njime. Lepo napisano, čudno da momak koji tako zbori oružje i pucati voli.Neke ljude ponese atmosvera, trenutak.

Milojka, Milojka, Vidače zašto vićeš.

Opet sanjaš, ne sanjam bili smo pod Ostrogom.

Jesmo bili smo pre neki dan.

Ustani i sedi moram ti nešto reći Bogdan je preminuo. Jao majko moja mila, reci mi da to nije tačno, molim te reci mi da li sanjam Ja sam opterećena snovima, više ne znam šta je san a šta java. Milojka ovo je java. Bogdan je preminuo.

Sedam dana kasnije preminuo je i Aćim. Nad grobom je stajala majka gorke suze lila, otac, sesrta, devojka raspletene crne kose nemo je stajala u ruci je držala stručak bosilkja, tresla se u, ali suzu nije pustila. Samo je prozborila, moj Aćim je bio junak, za junakom se ne plače. Prošle su godine, devojka se nikada nije udala..... Ko je pucao nikada nije otkrive, oni što su znali tajnu su sa sobom poneli u grob. A znali su da nisu pucali ni Aćim ni Bogdan. Vujica je pričao po selu da je pucao Aćim, on koji ni po danu nije dobro video, zbog čega je tako pričao, zbog čega je pričao ..... Na Aćimovom grobu i dan danas raste bosiljak,a prošlo je toliko godina, smenjivala su se godišnja doba,sunce, kiša,sneag je nekada toliko vejao da se prst pred okom nije video. Musa, verni Aćimov pas je dane provodio na Aćimovom grobu, danju ležao i režao ako bi neko nepoznat prišao grobu, to je grdosija od psa.Noću je zavijao, ledila se ljudima krv u žilama, jedne kišovite noći zavijanje je prestalo,Musa se pridružio svome vernome drugu. Pokopani su jedan pored drugoga. Humka je bila toliko velika, da bi neko pomisliio da je tu čovek sahranjen. Ostao je da pazi na Aćima i na onome svetu. Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i ona se nastanjuje u Vojvodini

Žive selo do sela, i jedna i druga porodica imaju po troje dece.

Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina.

Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice,

Свиђа ми се

Коментар

Подели