Ne znam šta je starije šerpica ili poklopac, nisu par, slučajno ovaj poklopac odgovara ovoj šerpici. Okrnjena je izubijana i ona i poklopac ko zna koliko puta su pali.
Ali ja ih volim i žao mi je da ih bacim, bude neka lepa sećanja.
U ovoj šerpici ja sam ispekla jedan mali hleb u obliku pletenice.
Znaći, kvasac, brašno, so, voda, malo šećera, seckan spanać i puno ljubavi.
Nastavak moje priče
Čula sam, da si se zaljubio da pišeš ljubavne pesme. Ma ko ti je to rekao, bezveze.... Znaš da sam oduvek pisao pesme, a i da je tako pa tvoj Ivan bi tebi prvoj rekao . Ma moram ti reći dopada mi se jedna devojka. Lepo Ivane, da li je poznajem? Ne, ne poznaješ je. Šta si danas pekla, da li si slikala za tvoj blog, ako jesi da možemo da probamo.Pravila sam Tain hleb i zeljanicu. Hleb neću ni da probam mora da je tvrd ko kamen.Daću ja tebi kamen, jedi zeljanicu. E to može, volim zeljanicu, opseću sve krajeve. Opseci, malo ću poneti i komšiji Crnogorcu. Znam ja to tvoje malo, pola tepsije. Ma ti nikada nisi bila prokleta, uvek si delila po komšiluku. Ajde nosi. Idem večeras sa Vukom i Obradom kod jednog prijatelja dobio je sina, pozvan sam. Ko ti je taj, otkud on tebe da zove, pa eto poznajemo se, i on drži pse.. Pozvao me je. Dobro, idi kada te je pozvao, ali brate zar ti svugde moraš ići. Ujutru rano ustaješ, moraš na posao. Ma neće to dugo trajati, brzo ću se vratiti. Obrad dolazi kolim za pola sata po mene sa detetom i ženom . Dobro, spakovaću ti kruškovaču da poneseš, nemoj spakuj mi lozu, oni su Crnogorci više vole lozu. Onu staru dvadeset godina. A u Ivane zar baš tu, ajde mama za to ne mora tata znati, neće ni primetiti. Dobro i ako primeti da je nema ja ću reći da sam nešto pomerala i razbila flašu. Lukava moja Hercegovka, misliš da će ti tata poverovati. Znaće da nije tačno. Ne brini snaćiću ću se ja. Nisam ni verovao da nećeš. I molim te nemoj me sto puta zvati na mobilni, biće i muzika,možda neću čuti da mobilni zvoni a poznavajući tebe ti ćeš odmah dići frku. Ajde idi, stigao je Obrad.
Jakove , kaži Vera, Han zavija. Ma zavija na mesec i podriguje kao čovek, prejeo se. Ne može Jakov da spava, ustaje, Vera molim Jakove, Ivana još nema a skoro će zora. Pa Bože kakvo je to veselje da traje do zore. Baš čudno, zvaću Ivana na telefon da vidim gde je. Jakove, Ivan se ne javlja na telefon. Možda su malo više popili pa ostali da spavaju odgovori Jakov, znaš da se baš zaljubio, ko zna gde je, momak ko momak. Idem na posao odgovori Vera zvaću ga na mobilni. Dobro.
Oko pola sedam zvoni mi telefon, Hvala Bogu Ivane pa gde si ti? Nije Ivan Vuk je, Ivan je na urgentnom. Štaaa. Ne brinite, nije ništa strašno stao je na žicu od ozvučenja od muzike malo ga je udarila struja. Što nam odmah noćas niste javili, nismo hteli da Vas uznemiravamo. Šta niste, trebali ste nam odmah javiti. Moram u bolnicu, zovem Jakova.Jakove , vičem preko telefona, naš Ivan je u bolnici. Ne znam gde mi je glava, žurim, u jednom trenutku mi noga klecnu, zabole me jako ali nastavljam dalje. Žurim u firmu, samo da se javim i da kolima odem u bolnicu. Stižem u bolnicu. Nije samo Ivan u bolnici u bolnici je još jedan momak . Otkud njih dvojica zajedno, ko je taj momak. Bore se za život. Plačem, vrištim, vičem. Stiže i Jakov.
Нема коментара:
Постави коментар