Kolutovi sa spanaćem

Potrebno je:

• 500g brašna,
• 1 kockica kvasca,
• kašičica šećera,
• kašičica soli ,
• dvesta grama seckanog spanaća,
• 4 kašike ulja i
• 3 dl mlake vode.

Priprema:

Kvasac razmutiti u 1,5 dl mlake vode sa šećerom . Sačekati malo pa dodati , ulje, so, seckani spanać, ostatak vode i brašno. Zamesiti testo i ostaviti da naraste. Zatim ga premesiti I podeliti prvo na tri dela a onda svaki na po pet, tako da dobijete petnaest loptica. Svaku lopticu razvijte u traku dužine 25 cm pa preseći na pola uvaljati kao dva prutića pa uvijati jedan preko drugog i spojiti krajeve da dobijete ovalan oblik. Rernu zagrejati na 200 stepeni, kolutove poređati u tepsiju obloženu papirom za pečenje i peći dok lepo ne porumene.

Nastavak moje priče
Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i one se nastanjuju u Vojvodini , i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela,Olivera je potomak Aćimove porodice.
Mamaaaaa, molim Ivane, uh koliko ja tebe volim mama. Ha, ha, šta ti treba? Ništa, čvrsto Ivan prigrli maju. Bolje grli neku devojku. Ivan je visok, krupan momak, crne kose i smeđih očiju, boja očiju mu se menja , od smeđe do zelene. Preci sa očeve strane su svi srednjeg rasta, i Ivanov otac je prosečne visine. Ivan je momčina, tako je govorila moja strina Desa, najlepši muški potomak porodice Babić . On bi se zarumenio kada bi mu to moja strina rekla i malo bi se isprsio. Ja bih mu rekla,, pogledaj ga šepuri se kao paun”.Njega nisi mogao da ne voliš, podvuče se čoveku pod kožu. On bi odgovorio preovladali Hercegovački geni. Odrastao u Vojvodini sa dušom gorštaka.
Znaš mama, kako je to, kako ste se ti i tata upoznali. Pričala sam ti sto puta i tebi i tvojoj sestri Ivani. Jesi, ali ispričaj ponovo.Ovako je sve počelo.
"Hej, drugari donela sam krpenjaču, da li mogu i ja sa vama da se igram? Briši mala, kakva krpenjača, fudbal je za dečake a ne za devojčice, igraj se sa lutkama.
Pogledaj kakve su ti noge, kao kod rode, dva štapića.
Svi su počeli da se smeju, a on me gledao svojim prodornim očima, ja sam jedva zadržavala suze. Besno sam mu rekla, ali nisam debela i bezobrazna kao ti, a ni fudbal ne znaš da igraš, kao da imaš dve leve noge.
Od tada je prošlo dobrih petnaest godina, mi smo se svaki dan sretali i stalno svađali. A onda bi lep letnji dan, obukla sam šorts i majicu, ponela fudbal i pravac igralište. Bio je i on tamo, igrao je fudbal, pogledao me je kao da me prvi put vidi i rekao „hej, hoćeš da igraš sa nama fudbal?“ Podrugljivo sam mu odgovorila: šta, Pele me želi u svojoj ekipi? Opet smeh, pa polomićeš mi noge, noge su mi kao čačkalice.
Pogledao me je sa čudnim sjajem u očima i rekao „nekada bile, sad su noge od milion dolara“. Znaš Ivane doseljenici iz Hercegovine i Bosne se baš nešto i nisu voleli. Ja bih kao klinka rekla ah ovi Bosanci . Jednom mi je mama jednog Bosanca Anica, prigovorila, a nije ti odgovarao moj sin a opet si se udala za Bosanca.