Čovek u crnom

 
 Majko, moja mila majkooooo

Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on.

Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim. 

Kakve veze  mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.

Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...

Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....

Mama, ko je čovek u crnom?

Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta.  Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.

Mama Aćim nije  bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se  nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije

 ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga,

da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri  pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene  dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim.  Ti i  moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije  otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv.  Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu