четвртак, 19. децембар 2019.

FUDBAL



"Hej, drugari donela sam krpenjaču, da li mogu i ja sa vama da se igram? Briši mala, kakva krpenjača, fudbal je za dečake a ne za devojčice, igraj se lutkama.
Pogledaj kakve su ti noge, kao kod rode, dva štapića.
Svi su počeli da se smeju, a on me gledao svojim prodornim očima, ja sam jedva zadržavala suze. Besno sam mu rekla, ali nisam debela i bezobrazna kao ti, a ni fudbal ne znaš da igraš, kao da imaš dve leve noge.
Od tada je prošlo dobrih petnaest godina, mi smo se svaki dan sretali i stalno svađali. A onda bi lep letnji dan, obukla sam šorts i majicu, ponela fudbal i pravac igralište. Bio je i on tamo, igrao je fudbal, pogledao me je kao da me prvi put vidi i rekao „hej, hoćeš da igraš sa nama fudbal?“ Podrugljivo sam mu odgovorila: šta, Pele me želi u svojoj ekipi? Opet smeh, pa polomićeš mi noge, noge su mi kao čačkalice.
Pogledao me je sa čudnim sjajem u očima i rekao „nekada bile, sad su noge od milion dolara“
.

Ostalo je istorija..."

Нема коментара:

Постави коментар