Zeljanica iz keramičkih šolja

Dobila sam od mame ovo seme džinovskog spanaća, raste u visinu, širinu, izmeću betona je niklo. Seme je ostalo od prošle godine i spanać je sam nikao.
Ogroman je, rekla sam suprugu da nikako ne sme da mi ga počupa.
Napravila sam smesu kao za zeljanicu, samo što ovaj put nisam pekla u tepsiji već sam smesu rasporedila u 6 zemljanih šolja, šolje obložila papirom za pečenje, poređala ih u tepsiju, u svaku šolju sipala 3/4 smese i tako pekla. Jednostavnije bi bilo da sam smesu izručila u tersiju, ali ja sam ovaj put probala ovako. Solje sam stavila u nezagrejanu rernu uključila na 250 stereni i pekla oko 30 minuta, Vi pecite dok ne bude pečeno, ako se smesa ne lepi za drveni štapić, pečeno je.

Za testo je potrebno:

• 3 jajeta,
• 1 čaša ulja,
• 300g sira,
• 2 dl kisele pavlake,
• 300g spanaća,
• soli po ukusu,
• 2 dl jogurta
• brašna toliko da smesa ne bude ni mnogo gusta ni retka oko 500g ja stavim.

Hleb sa listovima nane

Potrebno je:

• pola kockice kvasca,
• 1 kašičica soli,
• 1 kašičica šećera,
• 500g brašna,
• pola šake svežih listova nane, iseckanih i
• mlaka voda.

Priprema:

Kvasac razmutiti sa malo mlake vode, šećerom i malo brašna pa ostaviti da nadođe. U vanglu nasuti brašno,sitno seckane listove nane, nadošli kvasac i so. Vode dodati toliko da dobijete srednje gusto testo,mesiti dok ne počne da se odvaja i ne lepi za prste,ako treba dodajte jos brašna. Ostaviti testo da naraste. Premesite, oblikujte dva manja hlepčića.Hleb u zagrejanoj rerni pecite na 200 stepeni. Pečen hleb poprskati vodom uviti u krpu i ostaviti da se ohladi. 

Hleb sa listovima nane
Potrebno je:

• pola kockice kvasca,
• 1 kašičica soli,
• 1 kašičica šećera,
• 500g brašna,
• pola šake svežih listova nane, iseckanih i
• mlaka voda.

Priprema:

Kvasac razmutiti sa malo mlake vode, šećerom i malo brašna pa ostaviti da nadođe. U vanglu nasuti brašno,sitno seckane listove nane, nadošli kvasac i so. Vode dodati toliko da dobijete srednje gusto testo,mesiti dok ne počne da se odvaja i ne lepi za prste,ako treba dodajte jos brašna. Ostaviti testo da naraste. Premesite, oblikujte dva manja hlepčića.Hleb u zagrejanoj rerni pecite na 200 stepeni. Pečen hleb poprskati vodom uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.

Nastavak moje priče
Priča mi Aćim o svome drugu Bogdanu.
Ja ne znam više šta je san, a šta java. Devojka u belom, sa licem anđela.
Aćim mi dgovori srcu ne možeš narediti ili voliš ili ne. Aćime, upitah ga ja, nas dvojica ličimo kao jaje jajetu da li ću ja doživeti tvoju sudbinu. On podiže glavu, uhvati me za ruku i reče.Ja sam došao da ti pomognem, borio sam se svim silama, da tu noć ne budeš na mestu gde si bio. Ni ti ni drugi momak. Bdio sam nad tobom više od trideset godina. Zašto nisi poslušao majku, kada ti je rekla da ne ideš? Zašto si otišao, tu noć, zaštoooooo. Toliko godina sam te čuvao i uspeo da te sačuvam. Aćime, pre par meseci na našoj kući sa ulice se pojavila krvava mrlja, mama je to videla, prvo je pomislila, pošto ja kupujem meso za pse, da je neko udario u fasadu džakom pa da je ostala mrlja, ali nije…onda da je neko prosuo farbu, ali nije to je bila krv. Mama se uplašila, noću nije mogla da spava nešto je gušilo, znaš mama ko mama. Moja majka, oštra na jeziku, uvek je bila tu da me zaštiti, u vatru u vodu bi za svoju decu, Aćime pitala me je da li moraš baš svugde da ideš. U Hercegovini, reće Aćim moja baba mi je pričala, da su noć kada sam ja nastradao čuli u krošnji kao da nešto huče, jezivo je zvučalo. Deda je pucao i pogodio tu pticu, ranjena je odletela, sutradan u njihovu kuću je došla komšinica koja živi preko brda, da pita kako sam. Ruka i rame su joj bili zavijeni, pitali su je šta joj je nesretnici bilo, rekla je da je krava ubola rogom. Ništa strašno proćiće. Znaš, čija je to baba bila, devojke u belom.
Aćime da li ti veruješ u nadprirodno? Ne, a ti Ivane ? Ne znam više ni sam, moja mama je škorpija u horoskopu,ona je uvek volela misterije, romantična je, ali je naprasite naravi, lako plane, pa joj posle bude žao, i moja majka je takva bila. Šta ti je horoskop i škorpija. Ivane se nasmeja, zaboravio sam ti ne znaš šta je to. Datum i mesec u kom si rođen odrećuje koji si horoskopski znak. Ivane ja sam rođen 25.12. koji bi znak bio ja u tom tvom horoskopu. Jao, jauknu Ivan , šta je upita ga Aćim. Rođen si na isti datum kada i ja. Kako je to moguće. Bio bi Jarac. Vreme rođenja sigurno ne znaš, mene je moja majka rodila u 4 časa i 20 minuta, naopačke, doktori ovdašnji kažu karlično,na Katolički božić. Ja sam jarac podznak škorpija. Istog datuma smo rođeni, šta se to dešava Aćime, odgovori mi. Moja mama je škorpija, podznak riba, rođena je 17.11.1966. godine. Ajoj i moja majka je rođena u novembru. Šta je sve ovo, Ivane. Ne znam odgovori Ivan.

Moja majka, ruzmarin, opanci ......

 

 

 

 

 

Majko, Aćim bdi nada mnom i noć i dan




On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je isti kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno, kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga ponekad prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.
Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?
Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje menjaju boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu.
Ja ga na trenutak prekidam i kažem mu da ja sada tebi nešto ispričam.
Ajde, kažw on, slušam te.
Malo da te nasmejem, moja mama kao što sam ti već rekao je preke naravi bljuje vatru kao zmaj.
Ne boji se da stane na crtu, nekome mnogo snažnijim od nje, kada ona počne u ljutnji da viče, bolje da se skloniš. Ja od kada znam za sebe, ona je ako smo u pravu sestru i mene branila sa toliko žara.
Ja odlučim da dovedem kući još jednoga psa, nazovem mamau, a moja ti mama kaže" Ivane, šta sada dovlaćiš kući" tata će ti dobiti nervni slom. Tada sam radio u Austriji na jednom imanju gde se uzgajaju konji, voleo sam jako taj posao, ali me je nešto posle određenog vremena vuklo da se vratim kući. Kupio sam u Ukrajini psa volkodava, čovek je trebao da ga isporuči na kućnu adresu. Ja pozovem moju majku i kažem joj, samo da tata ne pravi problem. Odgovori ona meni dobro Ivane, neće, ne brini sve će biti u redu. Ne smem ni da te pitam koliko košta pas,ja joj odgovorih bolje nemoj. Ali prelep je videćeš.
Uh, uzdahnu moja mama.
Ivane, stigao pas, prelep je.Tvoj tata upita šta je to Vera. Ma mali slatki pas, dopašće ti se, kupio ga Ivan u Ukrajini. Izvede čovek psa, ogroman, ali prelep. Ja kažem mužu, nemoj praviti frku pred čovekom sramota je Tako i bi. Uđe čovek u kuću, ja ga poslužih,kolač, kafa, sok. Čoveku se kolač jako dopao, pita šta je to, Kuglof odgovorih ja a ovo slano zeljanica.
Ode čovek , moj muž ljut, još jedsan pas. Nasmejah se ja, ma jedan manje više, pogledaj kako je lep.
Ja Ukrajinca odvedoh u boks, nasuh mu vode i stavih malo hrane. Dug je put prevalio. Zove Ivan, mama kako je sve prošlo, ne brini sve u redu". Nemoj mi mnogo maziti psa, nije pudlica. Dobro odgovorih ja. Ponovo Ivan zove, slikaj mi Ukrajinca.
Odmah Ivane,Tata mora da je ljut otišao da spava. Kada znaš zašto pitaš.
Ma znao sam ja da ćeš ti sve srediti. Ivane, znaš koliko te mama voli. Vrati se kući.
Koje si kolače spremala da počastiš čoveka?
Kuglof i zeljanicu. Neko bi pomislio da ništa drugo ne znaš da spremiš. Ali bi se prevario. Znaš ti svašta, stara moja. Mora da si se slikala. Jesam.
Opanci, knjiga, ludački šešir, crvene ruže.
Sve tačno.
E muko moja.
Danas 05.06 2022. godine
Napravih ja nešto slano na brzinu. Stavih šešir na glavu, knjigu u ruke, oko sita stavih svadbarski peškir, ruzmarin i crvene ruže.

Hleb sa crnim dudom

  

 

 

Najkineskija biljka je sang, dud ili murva, a kod nas je došla putem svile. Mi smo bili vrlo daleko od svile i kadife kad je pre 4000 godina carica Huang-Ti podučavala svoje podanike kako se gaje svilene bube, ali je vremenom svila ipak stigla, a s njom i dud.
Dud se sadi duž puteva, po parkovima, ivicama parcela, oko vinograda, po dvorištima. Ovo drvo je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Doživi do 250 godina starosti .

Žalosno je videti, kako dudovi opadajau a niko ih ne sakuplja.
A od duda možete napraviti štošta.
Kolače, pekmez. pitu,već po vašoj mašti i volji.
Ja sam ovoga puza odlučila da napravim nešto neobično hleb sa crnim dudom
Crni dud nije mnogo sladak. Pa da počnem sa pravljenjem.
Moj sin Petar bi rekao" Bože mama, ko je još pravio hleb sa dudom, na šta će to ličiti" Šta sve tebi neće pasti na pamet. Ja nikada nisam znala da napravim nešto malo, počela sam sa kilogram brašna, bilo je malo pa sam još dodavala. Nakraju sam ispekla dva hleba.
Ja ću ga napraviti pa ćemo  videti krajnji rezultat.

Potrebno je

• 1 kg brašna,
• pola litre mlake vode,
• pola kašičice šećera,
• 20 g svežeg kvasca ,
• 1 kašičica soli i 3 šake dudova. ( ja sam dodala crne dudove)

Priprema:

Kvasac razmutite u mlakoj vodi sa dodatkom šećera i ostavite desetak minuta. Za to vreme u vangli pomešajte brašno i so, napravite udubljenje u sredini pa dodajte vodu sa razmućenim kvascem i dudove. Zamesite testo, ako je jako retko dodajte još malo brašna. Ostavite pokriveno da nadolazi oko 40 minuta. Premesite testo i ostavite ga još malo da raste. Pospite brašno na radnu površinu, izvadite testo iz vangle pa ga lepo rukom umesite. Kad je testo lepo umešeno oblikujte ga po želji u obliku kruga ili vekne.Hleb prebacite u pleh ili kalup koji ste obložili papirom za pečenje. Zasecite nožem na par mesta pa ostavite da raste još oko 30 minuta pre pečenja. Rernu uključite na 250° C . Tek kad je rerna potpuno zagrejana stavite hleb da se peče. Hleb se peče otprilike 40 do 45 minuta na najvišoj temperaruri i još 5 minuta u ugašenoj rerni. Kad hleb izvadite iz rerne umotajte ga u pamučnu krpu i ostavite da se prohladi. Kao što sam rekla ja sam ispekla dva hleba.

Prijatno, uživatu u svakom zalogaju

Moja priča, nastavak moje priče

Majko, moja mila majkooooo

Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on?
Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim, sa tamom. Kao da ne pripada ovome vremenu, i odeća mu je čudna i obuća.
Kakve veze mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.
Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...
Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....
Mama, ko je čovek u crnom?
Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta. Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.
Mama Aćim nije bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije
ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga
da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li je ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim. Ti i moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv. Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu. Takva su vremena bila,teška. Teško se živelo, ali do te noći ja sam bio srećan zadovoljan čovek. Zahvaljivao sam dragom ocu i majci na svemu što su mi dali, sestra i ja smo bili srećni, ja sam imao devojku, voleo sam je.Čim padne mrak posedamo pored ognjišta a mama Milojka je pričala tako lepe priče a bila je nepismena. Pričala je o malome čoveku sa kapicom na glavi koji je dolazio svaku noć da spava pored ognjišta u kuću sirotana, izimao je da jede malo hleba i sira iz mješine. Ujutru ga nije bilo, ali koliki je bio grumen sira, tolika je bila grudva zlata ujutru pored ognjišta. Svaki grumen sira što bi pojeo pretvarao bi u zlato. Bio je čarobnjak. Aćo to je lepa priča pa taj siromah je na kraju postao imućan čovek. Nije Ivane on je ostavljao mali deo zlata za sebe a ostalo je ostavljao na pragu siromašnijim od njega. Baš lepa bajka. Jeste Ivane. Znaš Aćime i moja mama Vera zna lepo da priča priče. Ja volim da se šalim sa njom kako izmišlja nova jela, ali nije tako, ona pokušava od zaborava da sačuva stara jela. Odlično pravi hleb a ja volim da je zafrkavam kako je tvrd ko kamen. Ne mogu ti objasniti tehnika je napredovala moja mama recepte objavljuje da ih svi vide i obavezno stavi cvet ili knjigu kada slika to što je napravila. A kada me pita Ivane kako ti izglrda ja joj odgovorim moglo bi to i bolje. Ona se kobajagi naljuti, i znaš u zadnje vreme stalno se slika sa nekim smešnim gumenim opancima i nekim ludačkim šeširom.
Voli jako knjige i na sestru i mene je prenela tu ljubav. Znaš Aćime vraćamo se mama i ja jedan dan sa posla, radili smo u istoj firmi ali ja sam više voleo konjev i ostale životinje pa sam prešao u drugu firmu. Sela moja mama i vadi knjigu da čita. Seo ja pored jednog kolege iz susednoga sela i on mi kaže:,,Pogledaj onu ženu, ja pogledam moja mama.
Ćutim ja, neću da mu kažem da je to moja mama. Ta žena odkada ja putujem svaki dan čita knjigu,Ja se nasmejah, upitah ga pa znaš li da je to moja mama. Tvoja mama, da moja mama Vera

Kolač sa dudom

Crni dud


Eh taj dud. Ja više volim crni, nego beli a i svilena buba više voli crni dud. Ukus mu je sladak i mene podseća na maline. Stablo mu izgleda starije nego što jeste, a kora puca i poprima starinski izgled.
Kao i neki ljudi, izgledaju starije nego što jesu, lice dobija bore, svaka bora valjda priča jednu priču.
U Zmajevu je nekada bilo mnogo dudova, gajila se svilena buba, svaki dud je bio popisan. Sada ih možete prebrojati na prste jedne ruke, retko ko ih i bere. Ja sam uvek volela da jedem crne dudove pa kada se umažem kao dete oko usta. Jedne godine sam pravila i prkmez od dudova.Meni lično se jako dopao. Jedan deda Vaso je uvek imao drvo duda u dvorištu, oni su otpadali na ponjavu kako bi on rekao.Sakuoljao ih je za pečenje rakije. Korustio je reč brte, odlična rakija. Ja nikada nisam znala šta znači reč brte a nisam ga nikada bi pitala. Držao je i pčele, kao deci nam je davao saće da sisamo med ali smo vosak morali vratiti. Zvao me je Vecko i u šali mi govorio:" Vecko menjaj čud" a ja bih mu odgovorila:" neću da se menjam, takvu me mama rodila" i tačka.

Potrebno je:

• 3 jajeta,
• 2 čaše (od jogurta) šećera,
• 1/2 čaše ulja,
• 1 čaša jogurta,
• 1 prašak za pecivo,
• 2 čaše brašna i
• 500g dudova (crnih ili belih, ili kombinovano).

Priprema:

Umutiti jaja sa šećerom, pa dodati ulje, jogurt, prašak za pecivo i brašno.
Razliti u podmazanu tepsiju i odgore staviti , dudove crne ili bele po izboru a može i kombinovano.
Ko voli može kolač posuti šećerom u pra

• 
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  

hu.

Stara šerpica i još stariji poklopac

 

Ne znam šta je starije šerpica ili poklopac, nisu par, slučajno ovaj poklopac odgovara ovoj šerpici. Okrnjena je izubijana i ona i poklopac ko zna koliko puta su pali.
Ali ja ih volim i žao mi je da ih bacim, bude neka lepa sećanja.
U ovoj šerpici ja sam ispekla jedan mali hleb u obliku pletenice.
Znaći, kvasac, brašno, so, voda, malo šećera, seckan spanać i puno ljubavi.

Nastavak moje priče

Čula sam, da si se zaljubio da pišeš ljubavne pesme. Ma ko ti je to rekao, bezveze.... Znaš da sam oduvek pisao pesme, a i da je tako  pa tvoj Ivan bi tebi prvoj rekao . Ma moram ti reći  dopada mi se jedna devojka.  Lepo Ivane, da li je poznajem? Ne, ne poznaješ je. Šta si danas pekla, da li si slikala za tvoj blog, ako jesi da možemo da probamo.Pravila sam Tain hleb i zeljanicu. Hleb neću ni da probam mora da je tvrd ko kamen.Daću ja tebi kamen, jedi zeljanicu. E to može, volim zeljanicu, opseću sve krajeve. Opseci, malo ću poneti i komšiji Crnogorcu. Znam ja to tvoje malo, pola tepsije. Ma ti nikada nisi bila prokleta, uvek si delila po komšiluku. Ajde nosi. Idem večeras sa Vukom i Obradom kod jednog prijatelja dobio je sina, pozvan sam. Ko ti je taj, otkud on tebe da zove, pa eto poznajemo se, i on drži pse.. Pozvao me je. Dobro, idi kada te je pozvao, ali brate zar ti svugde moraš ići. Ujutru rano ustaješ, moraš na posao. Ma neće to dugo trajati, brzo ću se vratiti. Obrad dolazi kolim za pola sata po mene sa detetom i ženom . Dobro, spakovaću ti kruškovaču da poneseš, nemoj spakuj mi lozu, oni su Crnogorci više vole lozu. Onu staru dvadeset godina. A u Ivane zar baš tu, ajde mama za to ne mora tata znati, neće ni primetiti. Dobro i ako primeti da je nema ja ću reći da sam nešto pomerala i razbila flašu. Lukava moja Hercegovka, misliš da će ti tata poverovati. Znaće da nije tačno. Ne brini snaćiću ću se ja. Nisam ni verovao da nećeš. I molim te nemoj me sto puta zvati na mobilni, biće i muzika,možda neću čuti da mobilni zvoni a poznavajući tebe ti ćeš odmah dići frku. Ajde idi, stigao je Obrad.

Jakove , kaži Vera, Han zavija. Ma zavija na mesec i podriguje kao čovek, prejeo se. Ne može Jakov da spava, ustaje,  Vera molim Jakove, Ivana još nema a skoro će zora. Pa Bože kakvo je to veselje da traje do zore. Baš čudno, zvaću Ivana na telefon da vidim gde je. Jakove, Ivan se ne javlja na telefon. Možda su malo više popili pa ostali da spavaju odgovori Jakov, znaš da se baš zaljubio, ko zna gde je, momak ko momak. Idem na posao odgovori Vera zvaću ga na mobilni. Dobro.
Oko pola sedam zvoni mi telefon, Hvala Bogu Ivane pa gde si ti? Nije Ivan Vuk je, Ivan je na urgentnom. Štaaa. Ne brinite, nije ništa strašno stao je na   žicu od ozvučenja od muzike malo ga je udarila struja. Što nam odmah noćas niste javili, nismo hteli da Vas uznemiravamo. Šta niste, trebali ste nam odmah javiti. Moram u bolnicu, zovem Jakova.Jakove , vičem preko telefona, naš Ivan je u bolnici. Ne znam gde mi je glava, žurim, u jednom trenutku mi  noga klecnu, zabole me jako ali nastavljam dalje. Žurim u firmu, samo da se javim i da kolima odem u bolnicu. Stižem u bolnicu. Nije samo Ivan u bolnici u bolnici je još jedan momak . Otkud njih dvojica zajedno, ko je taj momak. Bore se za život. Plačem, vrištim, vičem. Stiže i Jakov.

Kolač sa višnjama

 

Godinama u našem dvorištu su rasle i rađale višnje. Ove godine višnja nije rodila.  U našem selu skoro  ispred svake kuće je zasađeno voće, uglavnom , višnje i jabuke a nađe se i po  koji dud. Ja lepo krenem ulicom zastanem ispred svake višnje, uberem po par višanja i dok napravim krug do kuće najedem se. I da me neko vidi da berem višnje, niko mi ništa ne bi rekao, jer neko obere višnje, neko ne, u nekim kućama niko ne živi i tako.... Napravih ja kolač sa višnjama, berući višnje, jedna u kesu , dve u usta .....
Kiša je juče padala čitav dan,  oprane su, a i da nisu nikome ništa i kao deca smo brali ulicom višnje idući iz škole, dolazili smo kući umazani od višanja..... Lepo je to vreme bilo. 

Što se tiče slikanja kolača moj sin bi rekao, kolač na oko  nije loš, ali brate kako si to slikala kao da reklamiraš to  starinsko heklanje iz prošloga veka, još si od gore posula šečer  u prahu, jedva se kolač vidi.

Čekaj da probam kakav je. Jedan, dva, tri, četiri.... pa i nije neki....

Nije a jedeš već peti i šesti držiš u ruci....

Potrebno je:

• 300g višanja,
• 240g marmelade, ja sam imala mešavinu ananasa i papaje, teglica je stigla sa Mauricijusa, da sam stavila i bilo koju drugu efekat bi bio isti.
• 3 jaja,
• izrendana korica jednog limuna,
• 2 vanilin šećera,
• 250g brašna,
• 1 dl ulja,
• 100g šećera i
• 1 prašak za pecivo.

Priprema:

Umutiti jaja sa šećerom, dodati rendanu koricu limuna, vanilin šećer, marmeladu, ulje brašno, vanillin šećer i prašak za pecivo.
Testo izlijte u kalup koji je obložen papirom za pečenje. Od gore razbacati višnje.. Zagrejati rerun na 180 stepeni i peći kolač oko 35 minuta.
Ko voli kolač može preliti glazurom od čokolade ili samo šećerom u prahu.
Ja sam jedan mali deo testa odvojila i ispekla u jednoj maloj starinskoj šerpici, naravno od gore sam rasporedila višnje.