Zeljanica

 Moja mama je rođena u Hercegovini na Berkovićima, kaže teško se živelo, ona i još osmoro braće i sestara, moja baba Ikonija i prababa Anđa. 1962 godine je došla u Vojvodinu u Stepanovićevo, ponela je sa sobom deo zavičaja i posle toliko godina života na ovim prostorima ona i dan danas priča jekavicu. Ovo je moja omiljena pita Zeljanica,
mama je i dan danas sprema. Mamina mama Ikonija je pravila malo drugačiju verziju, nije bilo spanaća i blitve već se seckao štavelj.

Šta je štavelj?

Štavelj je biljka koja je kao korov prisutna svuda, ali i na obradivim površinama. Izuzetan je invazivni korov koji se brzo širi i zauzima veliki prostor. To je biljka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini i gastronomiji. Listovi štavelja imaju prijatan, kiselkast ukus i pojavljuju se u rano proleće.

Umesto belog brašna, koristili su kukuruzno, umesto pavlake kajmak, jaja su se stavljala ponekad kad ih je bilo, umesto jogurta kiselina, ali je zato sira uvek bilo u izobilju, i kravljeg i ovčijeg. Posebno sira iz mešine. Ništa se nije merilo, vagu nisu ni imali, sve otprilike i uvek je ispadala odlično.

Ovo je verzija zeljanice moje mame Mirjane, prilagodila je životu u Vojvodini.

Potrebno je: 

• 3 jajeta
• 1 čaša ulja,
• 300g sira,
• 2 dl kisele pavlake,
• 300g blitve ili spanaća,
• soli po ukusu,
• 2 dl jogurta
• 1/2 kockice kvasca ili jedna kesica suvog kvasca i
• brašna toliko da smesa ne bude ni mnogo gusta ni retka oko 500g ja stavim.

Priprema:


Blitvu iseckati ,umutiti jaja, dodati pavlaku, sir ,jogurt, so ,kvasac i na kraju brašno. Sve dobro izmešati podmazati tepsiju izruciti smesu i peci u zagrejanoj rerni dok lepo ne porumeni.