Prvi svetski rat se završio, jedna porodica iz Hercegovine, kreće put Vojvodine, druga porodica kreće iz Bosne i one se nastanjuju u Vojvodini , i jedna i druga porodica imaju po troje dece.
Hercegovačka dve ćerke i sina, Bosanska tri sina. Sudbina je valjda tako htela, Olivera je potomak Aćimove porodice.
Mamaaaaa, molim Ivane, uh koliko ja tebe volim mama. Ha, ha, šta ti treba? Ništa, čvrsto Ivan prigrli maju. Bolje grli neku devojku. Ivan je visok, krupan momak, crne kose i smeđih očiju, boja očiju mu se menja , od smeđe do zelene. Preci sa očeve strane su svi srednjeg rasta, i Ivanov otac je prosečne visine, više mršav. Ivan je momčina, tako je govorila moja strina Desa, najlepši muški potomak porodice . On bi se zarumenio kada bi mu to moja strina rekla i malo bi se isprsio. Ja bih mu rekla,, pogledaj ga šepuri se kao paun”.Njega nisi mogao da ne voliš, podvuče se čoveku pod kožu. On bi odgovorio preovladali Hercegovački geni. Odrastao u Vojvodini sa dušom gorštaka.
Znaš mama, kako je to, kako ste se ti i tata upoznali. Pričala sam ti sto puta i tebi i tvojoj sestri Ivani. Jesi, ali ispričaj ponovo.Ovako je sve počelo.
"Hej, drugari donela sam krpenjaču, da li mogu i ja sa vama da se igram? Briši mala, kakva krpenjača, fudbal je za dečake a ne za devojčice, igraj se sa lutkama.
Pogledaj kakve su ti noge, kao kod rode, dva štapića.
Svi su počeli da se smeju, a on me gledao svojim prodornim očima, ja sam jedva zadržavala suze. Besno sam mu rekla, ali nisam debela i bezobrazna kao ti, a ni fudbal ne znaš da igraš, kao da imaš dve leve noge.
Od tada je prošlo dobrih petnaest godina, mi smo se svaki dan sretali i stalno svađali. A onda bi lep letnji dan, obukla sam šorts i majicu, ponela fudbal i pravac igralište. Bio je i on tamo, igrao je fudbal, pogledao me je kao da me prvi put vidi i rekao „hej, hoćeš da igraš sa nama fudbal?“ Podrugljivo sam mu odgovorila: šta, Pele me želi u svojoj ekipi? Opet smeh, pa polomićeš mi noge, noge su mi kao čačkalice.
Pogledao me je sa čudnim sjajem u očima i rekao „nekada bile, sad su noge od milion dolara“. Znaš Ivane doseljenici iz Hercegovine i Bosne se baš nešto i nisu voleli. Ja bih kao klinka rekla ah ovi Bosanci i nisu nešto pametni. Jednom mi je mama jednog Bosanca Anica, prigovorila, a nije ti odgovarao moj sin a opet si se udala za Bosanca.
Tvoj tata nije odustajao on je bio uporan. Slatka si ti devojka bila, oštra bez dlake na jeziku, čuo sam da je jednom jedan momak zbog tebe hteo da skoči u Dunav. Ivane dečja posla. Moj školski drug je bio zaljubljen u mene, tu noć kada sam se ja udala on je lio gorke suze, tako mi je jednom ispričala njegova mama kada smo se srele. Nezvanično se ženio par puta ali ni sa jednom nije ostao. Sreli smo se nedavno, samo mi je rekao znaš koliko sam ja tebe voleo, noć kada su došli po tebe ja sam lio gorke suze. Brisao sam ih , pun ljutnje i besa i pitao se zašto. Ti si znala da ja tebe volim. Znam, ali ti si za mene bio i ostao moj najbolji drug. Uvek smo bili dobri drugovi. Zar si se morala udati za drugoga? Da li je on zgodniji, lepši, pametniji, uspešniji od mene. Rekla sam ti mi smo uvek bili najbolji drugovi, da ali ja tebe nisam tako gledao, tražio sam te u drugim ženama ali te nisam mogao naći. Znam ja to, ali šta ja tu mogu. Nisam ništa posebno, visoka sam, vitka, imam plavu kosu i smeđe oči, koje menjaju boju kada plaču. Za mene si uvek bila i ostala najlepša i najbolja. Ti si za mene uvek ostao moj drug, najbolji, bolji od svih. Zamisli da sam se udala za tebe, a da ti nisam pružila ljubav koju zaslužuješ, to ne bi bilo pošteno prema tebi, vremenom bi počeo da me mrziš. Čudni su putevi Božji. Baš svašta, pa ja se onda ne bih rodio a ni Ivana. Ma to više i nije bitno, znaš Ivane da sam ja romantična duša, znam mama, voliš misterije, cveće, životinje, putovanje kroz vreme. Volela bi da vidiš kakvi su ti bili preci, da li smo čisti Srbi ili imamo i neke druge krvi. Baba ti je od Muratovića jesta od Stoca ali su Srbi. A tatu ni ne moram da pitam. znam da si ti ljubav njegovog života, sto godina ste zajedno, haha....
Ivane setila sam se da sam jednom sedela na klupi u Novom Sadu sa Ivanom, prišla nam je jedna žena, nije Romkinja i počela da nam priča, Ivani to nije zanimalo, meni je rekla da joj se ne dopada to što smo muž i ja sudbinski vezani.Nisam htela da je pitam šta to znači, možda je privlačim neku negativnu energiju. Ma šta pričaš mama, kome si ti nažao učinila. I kada vičeš na Ivanu i mene posle ti bude žao. Jeste Ivane ja sam brzopleta, ne znam da izbrojim do deset , kažem nešto pa mi bude žao. Znam ja to, sećašse ono znaš izvini, ali noga ti je kao papak od svinje, pa si se posle izvinjavala. Nisam Vam se nikada mnogo mešala u život ni tebi ni Ivani , odrasli ste ljudi. Rekla sam sto puta Jakovu , za sreću je potrebno tako malo. Ivana ima posao koji voli, ti takođe. Ti tvoji konji i psi. Ti znaš priču kako sam te teško rodila, karlično,jedne zimske noći na Katolički božić, bilo je da li ćemo uopšte preživeti. Ja nisam imala mleka da te dojim, ušao je doktor takođe se zvao Ivan i pitao me:" Da li Vaš sin može da sisa kod Mare, ona je rodila dve devojčice" Rekla sam, naravno samo da ne bude gladan. Mara je Romkinja rodila je dve devojčice, jedna je imala kao beleg na čelu zvezdu. Dala sam te u ruke Mari, počeo si halapljivo da sisaš, ja sam bila srećna, nećeš više toliko plakati, i stvarno prestao si da plačeš, imao si veliki hematom na glavi, Mara me upitala šta je to. Rekla sam joj da si se jedva rodio, karlično, zaglavila ti se glava, bio si 59 cm dugačak i 3200g težak.Na dan kada smo Ivan i ja izlazili iz poroduilišta Mara mi reče, znaš moje ćerke i tvoj si su brat i sestre po mleku. Dobro Maro odgovorih joj, lepo je da znam da Ivan ime sestre po mleku, samo znaš kada bi se Ivan zagledao u jednu od mojih ćerka ne bi mogli biti muš i žena, dojila ih je ista majka, Dobro, odgovorih joj, mada sam pomislila, koja je verovatnoća da se oni sretnu. Ivan je voleo da se šali i govorio”pa zato ja volim konje, da jašrm bez sedla po ovoj beskrajnoj Vojvođanskoj ravnici. Konji i mene vole, vole te Ivane , ti se ogledaš u njihovim očima. Ali i tvoji preci su voleli konje, i deda ti je voleo konje i dedina braća, to je porodično. Ivane a da mama sada tebe nešto pita? Pitaj, odgovori Ivan.
Čula sam, da si se zaljubio da pišeš ljubavne pesme. Ma ko ti je to rekao, bezveze....Dobro Ivane kad ti tako kažeš.
Šta si danas pekla, da li si slikala za tvoj blog, ako jesi da možemo da probamo.
Pravila sam Tain hleb i zeljanicu. Hleb neću ni da probam mora da je tvrd ko kamen.
Daću ja tebi kamen, jedi zeljanicu. E to može, volim zeljanicu, opseću sve krajeve. Opseci, malo ću poneti i komšiji Crnogorcu. Znam ja to tvoje malo, pola tepsije. Ma ti nikada nisi bila prokleta, uvek si delila po komšiluku. Ajde nosi. Idem večeras sa Vukom i Obradom kod jednog prijatelja dobio je sina, pozvan sam. Ko ti je taj, otkud on tebe da zove, pa eto družimo se preko pasa. Pozvao me je. Dobro, idi kada te je pozvao, ali Brate zar ti svugde moraš ići. Ujutru rano ustaješ, moraš na posao. Ma neće to dugo trajati, brzo ću se vratiti. Obrad dolazi kolim za pola sata po mene sa detetom i ženom . Dobro, spakovaću ti kruškovaču da poneseš, nemoj spakuj mi lozu, oni su Crnogorci više vole lozu. Onu staru dvadeset godina. A u Ivane zar baš tu, ajde mama za to ne mora tata znati, neće ni primetiti. Dobro i ako primeti da je nema ja ću reći da sam nešto pomerala i razbila flašu. Lukava moja Hercegovka, misliš da će ti tata poverovati. Znaće da nije tačno. Ne brini snaćiću ću se ja. Nisam ni verovao da nećeš. I molim te nemoj me sto puta zvati na mobilni, biće i muzika,možda neću čuti da mobilni zvoni a poznavajući tebe ti ćeš odmah dići frku. Ajde idi, stigao je Obrad.
Jakove , štaje Vera, Han zavija. Ma zavija na mesec i podriguje kao čovek, prejeo se. Vera molim Jakove, Ivana još nema a skoro će zora. Pa Bože kakvo je to veselje da traje do zore. Baš čudno, zvaču Ivana na telefon da vidim gde je. Jakove, Ivan se ne javlja na telefon. Možda su malo više popili pa ostali da spavaju odgovori Jakov, znaš da se baš zaljubi, ko zna gde je, momak ko momak. Idem na posao zvaću ga na mobilni. Dobro.
Oko pola sedam je zvoni mi telefon, Hvala Bogu Ivane pa gde si ti? Nije Ivan Vuk je, Ivan je na urgentnom. Štaaa. Ne brinite, nije ništa strašno stao je na ozvučenje od muzike malo ga je udarila struja. Što nam odmah noćas niste javili, nismo hteli da Vas uznemiravamo. Šta niste, trebali ste nam odmah javiti. Moram u bolnicu, zovem Jakova.Jakove , vičem preko telefona, naš Ivan je u bolnici. Nije samo Ivan u bolnici u bolnici je još jedan momak . Otkud njih dvojica zajedno, ko je taj momak. Bore se za život.
Noć polako pada, Jakov, Vera i Ivana ne znaju šta ih je snašlo, poruke stižu sa svih strana, telefon non stop zvoni.
Odjednom, čuje se zvono na vratima, policija.
Dobro veče, dobro veče.
Porodica Babić, da.
Imamo nalog da Vam pretresemo, kuću. Zbog čega? U glas upitasmo, zbog pucnjave . Njih osmoro uđoše, sve otvaraju, izvinite šta konkretno tražite? Oružje. Mi oružje nemamao u kući, pre par godina muž je vratio dugu devetku, imamoi potvrdu. Policajka ulazi otvara kutije ne nalazi ništa, podiže kauč, traži traži….
Odlaze, hvala bogu. Jakov , me grli Vera ajde lezi.
Majko, draga moja majko, nisam kriv
Oni koji mene krive za sve ni sami ne znaju pravu istinu. Majko, onaj ko je presekao kabal ni ne zna da ga je presekao.
Kao malom si mi pričala priče o magijskoj moći zove, gde se bore dve strane, crna i bela, siva ne postoji. Strane dobra i zla. Kojoj strani bi se priklonio tvoj sin? U dvorištu imamo ogromnog belog psa, imamo i drvo zove. Nemoj me prekidati, samo slušaj. Prođi kroz vremenski portal, vratićeš se godinu dana unazad, možeš samo posmatrati, odmah da ti kažem da ništa nećeš moći učiniti, niti promeniti. Stani ispod drveta zove, vremenski portal će se otvoriti, ti ćeš biti samo posmatrač. Poznavajući tebe majko, znam da ćeš pokušati nešto da učiniš, ali veruj svome sinu ništa nečeš moći.
Kazaljke sata kao lude, vraćaju vreme unazad. Usamljena kuća kraj pruge, čuje se muzika, žagor ljudi i pucnjava. Slavi se. Mrkli mrak je skoro će ponoć. Jedan momak i moj sin stoje na pruzi, čuje se lavež pasa, valjda se boje pucnjave. Šta moj sin radi na pruzi?Odjednom nešto fijuknu kroz vazduh iz dvorišta i preseče kabel od struje na pruzi na dva dela. Srce mi za trenutak stade, htedoh da potrčim ali ne mogu, vičem iz sveg glase, bežite, bešite. Ali oni me nečuju. Bljesak jedan pa drugi, puče žica na dva dela, duži kraj pade na visokog momka a kraći na moga sina. Ja drhtim, plačem. Sa strane stoji čovek u crnom sa crnim psom i sve posmatra,ja mu vičem pomozi im čoveče, ali on me ne čuje. Visoki momak leži na pruzi a moj sin pored pruge. Pridiže se moj sin ali pade nazad, gleda u nebo. Čuje se vriska, ljudi trće, čovek sa psom se priključuje masi i nešto im govori, ja ništa ne čujem, ali kako čujem zvuk sirene. Jedan momak drži mastan džak, šta je u džaku? Prilazi mu drugi momak i nešto mu govori. On odlazi sa džakom. Čovek u crnom nestaje u dvorištu. Momak crnomanjast sakuplja nešto, rastrčao se na sve strane, šta kupi?Sve vidim, ali ne mogu da se pomerim noge mi kao cementirane. Skoro će ponoč, čujem sinov glas" majko moraš se vratiti pre ponoći".Ne mogu, ne mogu te ostaviti samoga, moraš, moraš idi, videla si šta si treb.ala da vidiš. Ništa ne razumem, majko u šoku si, razumećeš. Idi majko molim te, moli te tvoj sin , idi.......Neću ne mogu te ostaviti samog....
Majko, moja mila majkooooo
Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on.
Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim.
Kakve veze mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.
Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...
Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....
Mama, ko je čovek u crnom?
Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta. Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.
Mama Aćim nije bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije
ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga,
da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim. Ti i moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv. Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu.
Majko, Aćim bdi nada mnom i noć i dan
On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je ista kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar Ivan, Ivana, ,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.
Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?
Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje su menjale boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu.
Ja ne znam više šta je san, a šta java. Devojka u belom, sa licem anđela,
Aćim mi dgovori srcu ne možeš narediti ili voliš ili ne. Aćime, upitah ga ja, nas dvojica ličimo kao jaje jajetu da li ću ja doživeti tvoju sudbinu. On podiže glavu, uhvati me za ruku i reče.Ja sam došao da ti pomognem, borio sam se svim silama, da tu noć ne budeš na mestu gde si bio. Ni ti ni drugi momak. Bdio sam nad tobom više od trideset godina. Zašto nisi poslušao majku, kada ti je rekla da ne ideš? Zašto si otišao, tu noć, zaštoooooo. Toliko godina sam te čuvao i uspeo da te sačuvam. Aćim, pre par meseci na našoj kući sa ulice se pojavila krvava mrlja, mama je to videla, prvo je pomislila, pošto ja kupujem meso za pse, da je neko udario u fasadu džakom pa da je ostala mrlja, ali nije…onda da je neko prosuo farbu, ali nije to je bila krv. Mama se uplašila, noću nije mogla da spava nešto je gušilo, znaš mama ko mama. Moja majka, oštra na jeziku, uvek je bila tu da me zaštiti, u vatru u vodu bi za svoju decu, Aćime pitala me je da li moraš baš svugde da ideš. U Hercegovini moja baba mi je pričala, da su noć kada sam ja nastradao čuli u krošnji kao da nešto huče, jezivo je zvučalo. Deda je pucao I pogodio tu pticu, ranjena je odletela, sutradan u njihovu kuću je došla komšinica koja živi preko brda, da pita kako sam. Ruka I rame su joj bili zavijeni, pitali su je šta joj je nesretnici bilo, rekla je da je krava ubola rogom. Ništa strašno proćoće. Znaš, čija je to baba bila, devojke u belom.
Aćime da li ti veruješ u nadprirodno? Ne, a Ivane ? Ne znam više ni sam, moja mama je škorpija u horoskopu,ona je uvek volela misterije, romantična je, ali je naprasite naravi, lako plane, pa joj posle bude žao, i moja majka je takva bila. Šta ti je horoskop i škorpija. Ivan se nasmeja, zaboravio sam ti ne znaš šta je to. Datum i mesec u kom si rođen odrećuje koji si horoskopski znak. Ivane ja sam rođen 25.12. koji bi znak bio ja u tom tvom horoskopu. Jao, jauknu Ivan , šta je upita ga Aćim. Rođen si na isti datum kada i ja. Kako je to moguće. Bio bi Jarac. Vreme rođenja sigurno ne znaš, mene je moja majka rodila u 4 časa i 20 minuta, naopačke, doktori ovdašnji kažu karlično,na Katolički božić. Istog datuma smo rođeni, šta se to dešava Aćime, odgovori mi. Ne znam....
Ni ja više ne znam, pas zareža, u sobu uđe medicinska sestra. Pacijentovo stanje, nepromenjeno, primače se Ivanu i pomazi ga po glavi. Tako mlad momak prozbori. Polako zatvori vrata za sobom. Ivane niko ne može u sobu kod tebe osim doktora i medicinskih sestara. Ne može. Ali verujem da moji roditelji i sestra svaki dan dolaze ili pitaju telefonom.
.jpg)
