Ova građevina je simbol bosanske tvrdoglavosti, inata i upornosti, pa je i prozvana "Inat kućom", predstavlja vredan kulturno-istorijski objekat. Priča o njoj počinje 1892. godine, kada su Austro-Ugarske vlasti odlučile početi gradnju Gradske većnice na Mustaj-pašinom mejdanu, širiti Apelov kej uz Miljacku, a bio je planiran polazak električnog tramvaja. Provođenju ovih planova u delo zasmetala je kućica sagrađena na desnoj obali Miljacke.
Gradnjom Većnice su predviđena rušenja okolnih kuća uz obeštečenje, među kojima i kuća starog Benderije, starosedeoca Sarajeva. On nije dao da mu se ruši kuća iz bilo kojeg razloga jer ta kuća je bila njegov duševni mir. Nakon dugih pregovora tvrdoglavi starac je zatražio od Monarhije da mu isplati kesu dukata i da prebaci njegovu kuću na drugu stranu Miljakce ciglu po ciglu, kamen po kamen. Njegovu želju za prenošenjem kuće bilo je još tež ispoštovati, s obzirom da je objekat bio izgrađen od ćerpića, odnosno od cigle od ilovače sušene na suncu i pomešane sa pšeničnim pljevom. Pored premeštanja kuće Benderija je tražio i kesu dukata. Priča se da bi Benderija svakog dana sedeo na sred obližnje Šeherćehajine ćuprije, pušio duvan na svoj dugi ćibuk i pomno posmatrao kako radnici vredno prenose materijale i njegovu kuću podižu na drugoj obali. Neki elementi nisu mogli biti preneseni, poput temelja, prozora.... Nisu imali drugog izbora nego da urade kako je zatražio. Od tada je Benderijina kuća prozvana "Inat kuća" po njegovom inatu. Kuća je i danas dan tu da prkosi svim vladama i simbolizuje bosanski inat.
Poznat mi je bosanski inat, ali hercegovački inat......
Нема коментара:
Постави коментар