Moja pokojna baba Sava je uvek bila praktična žena, od jednog testa pravila je pogaču, hleb, mekike...
Ništa nije merila, sve od prilike i sve je bilo savršeno. Recepti su se kod nje prenosili sa kolena na koleno.
Drvena palja kako je baba zvala, palja koju ja i dan danas koristim za dekoraciju je stajala u džaku punom brašna.
I sito, brašno se obavezno moralo prosejati. Imali smo i staru paorsku peć. Baba nije pekla samo jedan hleb, bio je i hleb sa lopara.
I najvažnije nisam napisala, nismo mi unučići i ostali ukućani jeli babine djakonije već sva deca iz ulice.
Hleb se nije sekao baba odlomi parče nikako malo što veće svoj deci.
Ja ni dan danas ne volim da sečem hleb ja ga kidam, lomim kao što je nekada to radila moja baba Sava.
Uz hleb masti i paprike ili masti i šećera, a kad baba doda i pite sa sirom onda obavezno kiselina odnosno kiselo mleko.
Meni se više dopada kad kažem kiselinaaaaa.
Umalo da ne napišem, to nikako ne smem izostaviti mene je moja baba Sava beskrajno volela kao i ja nju.
Нема коментара:
Постави коментар