Najlepši trenutak, trenuci koji se pamte

  Najlepši trenutak, trenuci koji se pamte

Detinjstvo, Stepanovićevo, sedamdeset i neka, prašnjave ulice, mi deca bosonoga trčimo po prašini, čuje se graja, dreka, vika....

Moja mama Mirjana stoji na kapiji i viče iz grla, boji se da je nećemo čuti.

Nikako da nas dozove, 

Svi na zeljanicu i kiselinu, ceo dan se ne savijate kućama. Ne zove ona samo svoje troje dece, već svu decu iz ulice iz komšiluka, bez izuzetka.

Svi idemo na zeljanicu i kiselinu.

Ispekla mama za sve i ukiselila za celu  družinu.

Da li smo oprali ruke....

Da li smo samo rukom obrisali brkove od kiseline...

E to su tenuci za pamćenje, kod moje mame nije moje tvoje dete, naša deca.....

I dan danas MOJA MAMA i u poznim godinama izneće sve što ima da podeli deci, putniku namerniku, da jede pije i da zapakuje za puta. Znam da smo često govorili pa bože mama ne ide preko brda u drugo selo pola dana, tu je na par minuta. Neka valja se, kako da izađe praznih ruku....

Volim taj njen govor, njenog rodnog kraja Hercegovine, Zaovišta.

Kad kaže uzmi kiselinu, eh mama 

Ja sam Verica Poznanović,

 Imam:)  muža, sina i ćerku, različita su nam interesovanja.

Veliki sam ljubitelj životinja, imam svoj blog o kuvanju "Baćkova kuhinja", volim da putujem, a često znam da kažem da više volim da čitam nego da  kuvam. Radim u jednoj Novosadskoj firmi kao službenik.

Mislim da odlično spremam staro hercegovačko jelo Zeljanicu, a znam da napravim i kiselinu.

Moja mama je jako zanimljiva osoba, zna lepo da priča priče iz  prošlosti. 

Toliko od mene.

                                                Srdačan pozdrav!

                                                                                    Verica Poznanović

                                                                                                                             23.03.2021. Leta gospodnjeg