On je došao iz nekog drugog vremena, majko čovek u crnom je isti kao ja.Noću mi priča o Hercegovini, a ja mu u šali odgovorim, pa mi nemamo isto prezime.Nemamo, ali imamo istu krv. U tvojoj porodici sa očeve strane pojavljuju se sledeća imena, Sava, Petar,sa majčine strane se ista ta imena pojavljuju, da li je tako? Šta ću moram mu odgovoriti potvrdno, kada je tako. On majko sa toliko ljubavi priča o svojoj sestri Sari, o svojoj majci i ocu. O majčinom bratu, svome ujaku koga je neizmerno voleo, o svojoj tetki. Stara moja, znam da te je nerviralo kada te tako nazovem, on priča, kao da sam to ja u nekom drugom vremenu. On je kao moje drugo ja. Kada je išao u kasabu, majci je uvek donosio šećer u kocki, priča mi o konjima, o Sokolu, belom konju.....On priča, priča ali ja ga ponekad prekidam moram da ispričam svoje. Ja pričam o mojim konjima, sulkama....On me ponekad začuđeno pogleda, sigurno ne zna šta su sulke. Njegova majka je kaže mesila najlepši hleb, pravila najbolju zeljanicu, kuvala najlepši raštan.
Mama njegova majka i ti kao da ste jedna te ista osoba. Pitam ga kako je izgledala tvoja majka Milojka?
Plava, visoka, vitka , sa smeđim očima, koje menjaju boju kada plače. Kao da je tebe opisao, sestra Sara pitam ga ja ? Pametnica jedna, majko kao da je opisao moju sestru. A tvoj otac Vidak, smeđ, više mršav nego debeo, kao da je opisao moga oca. Hteo sam da ga pitam kako je izgledala njegova devojka ali sam u poslednjem trenutku odustao. Bojao sam se da će opisati moju devojku. Majko evo već nedelju dana on je stalno uz moju postelju, i njegov pas je tu. Njegov verni prijatelj. Pričao mi je i o svome drugu Bogdanu.
Ja ga na trenutak prekidam i kažem mu da ja sada tebi nešto ispričam.
Ajde, kažw on, slušam te.
Malo da te nasmejem, moja mama kao što sam ti već rekao je preke naravi bljuje vatru kao zmaj.
Ne boji se da stane na crtu, nekome mnogo snažnijim od nje, kada ona počne u ljutnji da viče, bolje da se skloniš. Ja od kada znam za sebe, ona je ako smo u pravu sestru i mene branila sa toliko žara.
Ja odlučim da dovedem kući još jednoga psa, nazovem mamau, a moja ti mama kaže" Ivane, šta sada dovlaćiš kući" tata će ti dobiti nervni slom. Tada sam radio u Austriji na jednom imanju gde se uzgajaju konji, voleo sam jako taj posao, ali me je nešto posle određenog vremena vuklo da se vratim kući. Kupio sam u Ukrajini psa volkodava, čovek je trebao da ga isporuči na kućnu adresu. Ja pozovem moju majku i kažem joj, samo da tata ne pravi problem. Odgovori ona meni dobro Ivane, neće, ne brini sve će biti u redu. Ne smem ni da te pitam koliko košta pas,ja joj odgovorih bolje nemoj. Ali prelep je videćeš.
Uh, uzdahnu moja mama.
Ivane, stigao pas, prelep je.Tvoj tata upita šta je to Vera. Ma mali slatki pas, dopašće ti se, kupio ga Ivan u Ukrajini. Izvede čovek psa, ogroman, ali prelep. Ja kažem mužu, nemoj praviti frku pred čovekom sramota je Tako i bi. Uđe čovek u kuću, ja ga poslužih,kolač, kafa, sok. Čoveku se kolač jako dopao, pita šta je to, Kuglof odgovorih ja a ovo slano zeljanica.
Ode čovek , moj muž ljut, još jedsan pas. Nasmejah se ja, ma jedan manje više, pogledaj kako je lep.
Ja Ukrajinca odvedoh u boks, nasuh mu vode i stavih malo hrane. Dug je put prevalio. Zove Ivan, mama kako je sve prošlo, ne brini sve u redu". Nemoj mi mnogo maziti psa, nije pudlica. Dobro odgovorih ja. Ponovo Ivan zove, slikaj mi Ukrajinca.
Odmah Ivane,Tata mora da je ljut otišao da spava. Kada znaš zašto pitaš.
Ma znao sam ja da ćeš ti sve srediti. Ivane, znaš koliko te mama voli. Vrati se kući.
Koje si kolače spremala da počastiš čoveka?
Kuglof i zeljanicu. Neko bi pomislio da ništa drugo ne znaš da spremiš. Ali bi se prevario. Znaš ti svašta, stara moja. Mora da si se slikala. Jesam.
Opanci, knjiga, ludački šešir, crvene ruže.
Sve tačno.
E muko moja.
Danas 05.06 2022. godine
Napravih ja nešto slano na brzinu. Stavih šešir na glavu, knjigu u ruke, oko sita stavih svadbarski peškir, ruzmarin i crvene ruže.
Нема коментара:
Постави коментар