Dud se sadi duž puteva, po parkovima, ivicama parcela, oko vinograda, po dvorištima. Ovo drvo je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Doživi do 250 godina starosti .
Žalosno je videti, kako dudovi opadajau a niko ih ne sakuplja.
A od duda možete napraviti štošta.
Kolače, pekmez. pitu,već po vašoj mašti i volji.
Ja sam ovoga puza odlučila da napravim nešto neobično hleb sa crnim dudom
Crni dud nije mnogo sladak. Pa da počnem sa pravljenjem.
Moj sin Petar bi rekao" Bože mama, ko je još pravio hleb sa dudom, na šta će to ličiti" Šta sve tebi neće pasti na pamet. Ja nikada nisam znala da napravim nešto malo, počela sam sa kilogram brašna, bilo je malo pa sam još dodavala. Nakraju sam ispekla dva hleba.
Ja ću ga napraviti pa ćemo videti krajnji rezultat.
Kvasac razmutite u mlakoj vodi sa dodatkom šećera i ostavite desetak minuta. Za to vreme u vangli pomešajte brašno i so, napravite udubljenje u sredini pa dodajte vodu sa razmućenim kvascem i dudove. Zamesite testo, ako je jako retko dodajte još malo brašna. Ostavite pokriveno da nadolazi oko 40 minuta. Premesite testo i ostavite ga još malo da raste. Pospite brašno na radnu površinu, izvadite testo iz vangle pa ga lepo rukom umesite. Kad je testo lepo umešeno oblikujte ga po želji u obliku kruga ili vekne.Hleb prebacite u pleh ili kalup koji ste obložili papirom za pečenje. Zasecite nožem na par mesta pa ostavite da raste još oko 30 minuta pre pečenja. Rernu uključite na 250° C . Tek kad je rerna potpuno zagrejana stavite hleb da se peče. Hleb se peče otprilike 40 do 45 minuta na najvišoj temperaruri i još 5 minuta u ugašenoj rerni. Kad hleb izvadite iz rerne umotajte ga u pamučnu krpu i ostavite da se prohladi. Kao što sam rekla ja sam ispekla dva hleba.
Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim, sa tamom. Kao da ne pripada ovome vremenu, i odeća mu je čudna i obuća.
Kakve veze mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.
Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...
Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....
Mama, ko je čovek u crnom?
Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta. Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.
Mama Aćim nije bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije
ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga
da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li je ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim. Ti i moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv. Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu. Takva su vremena bila,teška. Teško se živelo, ali do te noći ja sam bio srećan zadovoljan čovek. Zahvaljivao sam dragom ocu i majci na svemu što su mi dali, sestra i ja smo bili srećni, ja sam imao devojku, voleo sam je.Čim padne mrak posedamo pored ognjišta a mama Milojka je pričala tako lepe priče a bila je nepismena. Pričala je o malome čoveku sa kapicom na glavi koji je dolazio svaku noć da spava pored ognjišta u kuću sirotana, izimao je da jede malo hleba i sira iz mješine. Ujutru ga nije bilo, ali koliki je bio grumen sira, tolika je bila grudva zlata ujutru pored ognjišta. Svaki grumen sira što bi pojeo pretvarao bi u zlato. Bio je čarobnjak. Aćo to je lepa priča pa taj siromah je na kraju postao imućan čovek. Nije Ivane on je ostavljao mali deo zlata za sebe a ostalo je ostavljao na pragu siromašnijim od njega. Baš lepa bajka. Jeste Ivane. Znaš Aćime i moja mama Vera zna lepo da priča priče. Ja volim da se šalim sa njom kako izmišlja nova jela, ali nije tako, ona pokušava od zaborava da sačuva stara jela. Odlično pravi hleb a ja volim da je zafrkavam kako je tvrd ko kamen. Ne mogu ti objasniti tehnika je napredovala moja mama recepte objavljuje da ih svi vide i obavezno stavi cvet ili knjigu kada slika to što je napravila. A kada me pita Ivane kako ti izglrda ja joj odgovorim moglo bi to i bolje. Ona se kobajagi naljuti, i znaš u zadnje vreme stalno se slika sa nekim smešnim gumenim opancima i nekim ludačkim šeširom.
Voli jako knjige i na sestru i mene je prenela tu ljubav. Znaš Aćime vraćamo se mama i ja jedan dan sa posla, radili smo u istoj firmi ali ja sam više voleo konjev i ostale životinje pa sam prešao u drugu firmu. Sela moja mama i vadi knjigu da čita. Seo ja pored jednog kolege iz susednoga sela i on mi kaže:,,Pogledaj onu ženu, ja pogledam moja mama.
Ćutim ja, neću da mu kažem da je to moja mama. Ta žena odkada ja putujem svaki dan čita knjigu,Ja se nasmejah, upitah ga pa znaš li da je to moja mama. Tvoja mama, da moja mama Vera
A od duda možete napraviti štošta.
Kolače, pekmez. pitu,već po vašoj mašti i volji.
Ja sam ovoga puza odlučila da napravim nešto neobično hleb sa crnim dudom
Crni dud nije mnogo sladak. Pa da počnem sa pravljenjem.
Moj sin Petar bi rekao" Bože mama, ko je još pravio hleb sa dudom, na šta će to ličiti" Šta sve tebi neće pasti na pamet. Ja nikada nisam znala da napravim nešto malo, počela sam sa kilogram brašna, bilo je malo pa sam još dodavala. Nakraju sam ispekla dva hleba.
Ja ću ga napraviti pa ćemo videti krajnji rezultat.
Potrebno je
- 1 kg brašna,
- pola litre mlake vode,
- pola kašičice šećera,
- 20 g svežeg kvasca ,
- 1 kašičica soli i 3 šake dudova. ( ja sam dodala crne dudove)
Priprema:
Kvasac razmutite u mlakoj vodi sa dodatkom šećera i ostavite desetak minuta. Za to vreme u vangli pomešajte brašno i so, napravite udubljenje u sredini pa dodajte vodu sa razmućenim kvascem i dudove. Zamesite testo, ako je jako retko dodajte još malo brašna. Ostavite pokriveno da nadolazi oko 40 minuta. Premesite testo i ostavite ga još malo da raste. Pospite brašno na radnu površinu, izvadite testo iz vangle pa ga lepo rukom umesite. Kad je testo lepo umešeno oblikujte ga po želji u obliku kruga ili vekne.Hleb prebacite u pleh ili kalup koji ste obložili papirom za pečenje. Zasecite nožem na par mesta pa ostavite da raste još oko 30 minuta pre pečenja. Rernu uključite na 250° C . Tek kad je rerna potpuno zagrejana stavite hleb da se peče. Hleb se peče otprilike 40 do 45 minuta na najvišoj temperaruri i još 5 minuta u ugašenoj rerni. Kad hleb izvadite iz rerne umotajte ga u pamučnu krpu i ostavite da se prohladi. Kao što sam rekla ja sam ispekla dva hleba.Prijatno, uživatu u svakom zalogaju
Moja priča, nastavak moje priče
Majko, moja mila majkooooo
Molim sine. Videla si čoveka u crnom sa crnim psom? Jesam:Možeš li da predpostaviš ko je on?Ne, ne mogu. Ne znam ko je on? Ko je on, sigurno nije anđeo, od glave do pete je u crnom. Ti znaš koliko ja volim životinje, ali i njegov pas je crn ko najcrnja noć, nekako se stapa sa njim, sa tamom. Kao da ne pripada ovome vremenu, i odeća mu je čudna i obuća.
Kakve veze mi imamo sa tim čovekom? Stajao je sa strane, nije Vam pomogao otišao je u dvorište.
Samo je posmatrao. Majko on nama nije mogao pomoći. On je došao iz prošlosti. Ne, ne znam ko je on, reci mi molim te. Mama, vrati se malo u prošlost, seti se....Pokušavam sine, pokušavam...
Ali ima dana kada ne znam šta je juče bilo. Mama, pa ja sam tvoj sin, znam ja tebe dobro, kada ne želiš nečega da setiš, podsetiš me na babu. Tako i ona kaže, a znaš da pamti šta je bilo pre pola veka i više....
Mama, ko je čovek u crnom?
Šta se desilo u Hercegovini kada su nastradala dva momka? Sine, Aćim i Bogdan . Da njih dvojica, slavilo se rođenje deteta. Jeste, ja sam ti to ispričala. Prošlost kao da se vratila, ali zašto opet ovako.
Mama Aćim nije bio kriv, Aćim je imao devojku koja je njega volela a i on nju. Jeste, nikada se nije udala, tako se pričalo. Imao je i ogromnig psa Musu. Bogdan je bio dobar momak. U Aćima je bila zaljubljena devojka koja je uvek nosila belo, imala je beloga psa. Bila je lepa kao anđeo. Svi su mislili da je oličenje, dobrote. Majko, crno nije uvek crno a belo belo. Žena sa belim psom nije
ono što misliš da je, u ovom slučaju belo predstavlja opasnost. Žena u belom nije radost ona je tuga
da je dao Bog i Sveti Vasilije Ostroški da si prvo srela čoveka u crnom sa crnim psom. Han je naš dobri pas bele boje, ali mi imamo u dvorištu i crnoga psa. Oba psa su moja dva najvernija i najbolja prijatelja. Han je snažan, jak, borac, ne boji se ničega, pogledaj mu samo oči, šta u njima vidiš?Da li je tvoj odraz u njegovim očima. Šampion je omalen pas, mnogi bi rekli opasna vrsta, ali ti znaš da nije on je umiljat pas sa najlepšim osmehom, voli da se mazi, voli decu, ljubomoran je.Da li je ikada zalajao na neko dete, nije. Majko ponavljam ti ključ svega je čovek u crnom. Žena u belom je opasnost, ona te usmerava na pogrešan put. Ja se nalazim u bolesničkoj sobi, pored mene dvadesetčetiri časa stoji čovek u crnom, pas drema ispod mojih nogu. Njih niko ne vidi osim mene kada povremeno otvorim oči. Da li će uspeti da me sačuva ne znam, Ja nisam ni tamo ni ovamo. Jedne noći sam ga upitao ko si ti, odgovorio mi je Aćim. Ti i moja mama ste rod. Jeste, odgovorio mi je. Ti i tvoj drug ste nastradali na veselju, nikada se nije otkrilo ko je pucao. Nije, krivili su mene, ali ja nisam bio kriv. Nisam mogao naći mira ni na onome svetu. Moj otac i majka i Bogdanovi su dali sve od sebe, ali ništa nisu uspeli da dokažu. Takva su vremena bila,teška. Teško se živelo, ali do te noći ja sam bio srećan zadovoljan čovek. Zahvaljivao sam dragom ocu i majci na svemu što su mi dali, sestra i ja smo bili srećni, ja sam imao devojku, voleo sam je.Čim padne mrak posedamo pored ognjišta a mama Milojka je pričala tako lepe priče a bila je nepismena. Pričala je o malome čoveku sa kapicom na glavi koji je dolazio svaku noć da spava pored ognjišta u kuću sirotana, izimao je da jede malo hleba i sira iz mješine. Ujutru ga nije bilo, ali koliki je bio grumen sira, tolika je bila grudva zlata ujutru pored ognjišta. Svaki grumen sira što bi pojeo pretvarao bi u zlato. Bio je čarobnjak. Aćo to je lepa priča pa taj siromah je na kraju postao imućan čovek. Nije Ivane on je ostavljao mali deo zlata za sebe a ostalo je ostavljao na pragu siromašnijim od njega. Baš lepa bajka. Jeste Ivane. Znaš Aćime i moja mama Vera zna lepo da priča priče. Ja volim da se šalim sa njom kako izmišlja nova jela, ali nije tako, ona pokušava od zaborava da sačuva stara jela. Odlično pravi hleb a ja volim da je zafrkavam kako je tvrd ko kamen. Ne mogu ti objasniti tehnika je napredovala moja mama recepte objavljuje da ih svi vide i obavezno stavi cvet ili knjigu kada slika to što je napravila. A kada me pita Ivane kako ti izglrda ja joj odgovorim moglo bi to i bolje. Ona se kobajagi naljuti, i znaš u zadnje vreme stalno se slika sa nekim smešnim gumenim opancima i nekim ludačkim šeširom.
Voli jako knjige i na sestru i mene je prenela tu ljubav. Znaš Aćime vraćamo se mama i ja jedan dan sa posla, radili smo u istoj firmi ali ja sam više voleo konjev i ostale životinje pa sam prešao u drugu firmu. Sela moja mama i vadi knjigu da čita. Seo ja pored jednog kolege iz susednoga sela i on mi kaže:,,Pogledaj onu ženu, ja pogledam moja mama.
Ćutim ja, neću da mu kažem da je to moja mama. Ta žena odkada ja putujem svaki dan čita knjigu,Ja se nasmejah, upitah ga pa znaš li da je to moja mama. Tvoja mama, da moja mama Vera
Нема коментара:
Постави коментар