Crni dud
Eh taj dud. Ja više volim crni, nego beli a i svilena buba više voli crni dud. Ukus mu je sladak i mene podseća na maline. Stablo mu izgleda starije nego što jeste, a kora puca i poprima starinski izgled.
Kao i neki ljudi, izgledaju starije nego što jesu, lice dobija bore, svaka bora valjda priča jednu priču.
U Zmajevu je nekada bilo mnogo dudova, gajila se svilena buba, svaki dud je bio popisan. Sada ih možete prebrojati na prste jedne ruke, retko ko ih i bere. Ja sam uvek volela da jedem crne dudove pa kada se umažem kao dete oko usta. Jedne godine sam pravila i prkmez od dudova.Meni lično se jako dopao. Jedan deda Vaso je uvek imao drvo duda u dvorištu, oni su otpadali na ponjavu kako bi on rekao.Sakuoljao ih je za pečenje rakije. Korustio je reč brte, odlična rakija. Ja nikada nisam znala šta znači reč brte a nisam ga nikada bi pitala. Držao je i pčele, kao deci nam je davao saće da sisamo med ali smo vosak morali vratiti. Zvao me je Vecko i u šali mi govorio:" Vecko menjaj čud" a ja bih mu odgovorila:" neću da se menjam, takvu me mama rodila" i tačka.
- 3 jajeta,
- 2 čaše (od jogurta) šećera,
- 1/2 čaše ulja,
- 1 čaša jogurta,
- 1 prašak za pecivo,
- 2 čaše brašna i
- 500g dudova (crnih ili belih, ili kombinovano).
Нема коментара:
Постави коментар