Zamak Vajdahunjad trenutno ima funkciju mađarskog muzeja poljoprivrede i predstavlja najveći muzej te vrste u Evropi.
Zamak Vajdahunjad je izgrađen 1896-te i nalazi se u
budimpštanskom gradskom parku na veštačkom ostrvu. Podignut je u čast mađarskog osvajanja karpatskog basena 895. godine i povodom hiljadite godišnjice mađarskog carstva. On predstavlja kompleks sačinjen od 21 građevine koje su svojevrsna replika različitih arhitektonskih stilova i epoha austrougarskog carstva. U njemu se sreću gotika, romanika, renesansa i barok.
Kompleks je prvobitno zamišljen kao privremena izložba važnih građevina iz svih delova nekadašnjeg carstva. Svi objekti su bili sagrađeni od dasaka i kartona. Zbog toga što je izložba izazvala oduševljenje javnosti, odlučeno je da se pristupi gradnji koja je trajala od 1904. do 1908
Locirana na obe obale Dunava, Budimpešta spaja šarena brda šarmantne Bude i široke i žive bulevare Pešte. Skladna mešavina arhitektonskih stilova, prostrani trgovi, široke avenije, veliki parkovi i nezaobilazni mostovi dali su Budimpešti nadimak Pariz istočne Evrope.
Potrebno je:
- 500g mlevenog mesa,
- 2veze blitve ( oko 20 manjih listova),
- 2 struka mladog crnog luka,
- 2 struka mladog belog luka,
- ulje,
- začin C,
- biber,
- aleve paprika,
- 1 kašika ajvara,
- 1šaka pirinča,
- seckan peršunov list i
- 1 jaje.
Priprema:
Na ulju propržiti seckan crni i beli luk pa dodati mleveno meso, sve izmešati i izdinstati. Dodati začin C, biber, ajvar peršunov list, jaje i sve dobro izmešati.
Vodu u šerpu staviti da provri pa očistiti blitvu i provući kroz vruću vodu. Na dlan staviti list i jednu kašiku fila pa uviti sarmice i redjati u šerpu ili zemljenu posudu preliti kuvanim paradajzom i staviti u rernu na 220 stepeni C oko 20-30 min. Servirati sa kiselim mlekom ili pavlakom. Odnosno po ukusu.
Izvor reke Moravice je od Sokobanje udaljen 15 km, putem prema Knjaževcu. Ovo je izuzetan prirodni fenomen, jer reka nastaje od više izvora koji se ne mogu lako uočiti, pošto izbijaju sa dna rečnog korita.
„У Сокобањи драги земљаче
кафана има звана Сокаче.
У граду препуном ресторана,
једина стара српска кафана.“
Теча
Stara srpska kafana Sokače u Sokobanji, sa tradicijom postojanja od 1922. godine je smeštena u objektu koji je građen pre više od 150 godina, pokrivena ćeramidom iz tog vremena.
Kafana „Sokače“ se nalazi u centru grada, preko puta zgrade opštine Sokobanja, u ulici Svetog Save broj 46. Uža lokacija kafane je dvorište porodice Ilić. Ono je prilično izduženo, tako da od ulice do kafane ima oko 60 metara. U dvorište se ulazi kroz pokriveni prolaz (pasaž) starinske gradnje.Ranije su se banjski gosti, šetajući se ovim krajem, a katkad i skrećući u dvorište, pitali gde vodi ovaj put rečima: „A gde vodi ovo sokače?“. Po tome je kafana i dobila ime „Sokače“ i pod ovim nazivom radi od 1992. godine.Smeštena je u starom bondručnom objektu, pokrivenom ćeramidom (starinskom krovnom pokrivkom). Objekat je građen pre više od 100 godina, ali se ne zna tačno kada.Preci sadašnjeg vlasnika kafane „Sokače“ bavili su se ugostiteljstvom i to od 1922. godine.Dakle, kafana gaji skoro vekovnu tradiciju u ugostiteljstvu što je i razlog prepoznatljivog načina rada i vrhunske usluge.
Lepterija je najposećenije inajpoznatije sokobanjsko izletište. Do njega se može doći asfaltnim putem ili uređenim šumskim stazama. Šetnja do Lepterije vodi kroz predivne predele koje obiluju zelenilom. Na tom putu je i restoran " Pećina",
