Krećem biciklom put Zmajevo, Stepanovićevo. Ništa neobično, vraćam se kući , vidim nešto u daljini na putu, ali ne razaznajem šta je? Približavam se i stajem, gledam i ne verujem, lepo upakovan retro buket crvenih ruža, sa srcem u sredini. Šta rade ruže na asvaltu? Uzimam buket, stavljam ga pored puta, razmišljam možda je nekome ispao. Krenuo neko biciklom da obraduje voljenu osobu, a buket slučajno završio na asvaltu. Pažljivije pogledam i vidim jedna grana bez pupoljka.Nema pupoljka ni na asaltu, ma niko nije nosio buket biciklom neko ga je iz auta izbacio. Da li ga je izbacila osoba kojoj se buket nije dopao, ili je skroz neka druga priča u pitanju......Ma nije bitno, uzimam jednu ružu, ostatak ostavljam sa strane za svaki slučaj možda se neko i vrati po buket....Stavljam pažljivo crvenu ružu u korpu mog bicikla da mi ne ispadne usput. Opet razmišljam o ružama, nije kome je namenjeno već kome je suđeno. Crvena ruža je završila na mom stolu. Dugo je bila sveža i lepa, kao da je prkosila vremenu. Bilo mi je žao da je bacim, već je jednom bila bačena ili slučajno izgubljena, ma ko to zna. Bilo kako bilo, na neobičan način je dospela do mene. Sutradan sam prošla istim putem.......
Нема коментара:
Постави коментар